Нормал физиология курсига кириш



Download 2,15 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/171
Sana25.02.2022
Hajmi2,15 Mb.
#256326
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   171
Bog'liq
normal fiziologiya

 
 
 
 
 
 
 
 Скелет мускулларининг функциялари ва хоссалари. 
Инсонларда скелет мускули 
таянч-ҳаракат аппаратнинг асосий қисмини ташкил қилади ва бунда скелет мускуллари 
қуйидаги функцияларни бажаради: 
1.Инсон гавдасини муайян ҳолатда ушлаб туришини таъминлайди. 
2.Тананинг фазодаги ҳаракатида иштирок этади. 
3.Гавданинг айрим аъзоларини бир-бирига нисбатан силжишини таъминлайди. 
4.Мускуллар энергия манбаи бўлиб хизмат қилади. 
Скелет мускулларининг физиологик хоссалари.
 
1.Қўзғалувчанлик-берилган таъсиротларга ион ўтказувчанлиги ва мембрана 
потенциали ўзгариши билан жавоб бериш хоссасига айтилади. Табиий шароитларда, 
мотонейрондан синапс ѐриғига ажралиб чиқадиган ацетилхолин медиатори таъсирловчи 
бўлиб ҳисобланади. Лаборатория шароитида кўпинча таъсирловчи сифатида электр 
токидан фойдаланилади. Электр билан таъсирланганда аввалига нерв толалари қўзғалади 
ва нерв охирларида ацетилхолин медиатори ажралиб чиқади, бу ҳолда мускулни воситали 
таъсирлаш кузатилади. Бундан кўриниб турибдики, мускулга нисбатан нерв 
қўзғалувчандир. 
2.Ўтказувчанлик-мускул толаси бўйлаб ҳаракат потенциалини ўтказишидир. 
3.Қисқарувчанлик-мускул қўзғалганда, унинг калталаниши ѐки тарангланиши 
тушунилади. 
Мускулнинг қисқариш механизми. Скелет мускули шундай мураккаб тизимки, у 
кимѐвий энергиядан механик энергия ва иссиқлик ҳосил қилади. Ҳозирги кунда бундай 
«ҳосил» қилишнинг молекуляр механизми яхши ўрганилган. 
Cкелет мускулларининг тузилиши. Мускул толаси ўзида махсус қисқартирувчи 
аппарат-миофибриллаларни ушловчи мембрана билан ўралган кўп ядроли тузилмадир.
Мушак толасининг муҳим таркибий компонентлари: митохондрия, саркоплазматик 
ретикулум ва кўндаланг найча Т-тизимдир. 
Мускул ҳужайрасининг қисқартирувчи аппаратининг функционал бирлиги 
саркомер ҳисобланади. Саркомерлар бир-биридан Z-пластинкалар ѐрдамида ажралиб 
туради. 
Саркомерлар 
миофибриллада 
кетма-кет 
жойлашган, 
шунинг 
учун 
саркомерларнинг умумий қисқариши миофибриллаларнинг қисқаришига ва мушак 


21 
толаларининг умумий қисқаришига олиб келади. Диаметри 1 мкм ва диаметри 6-8 нм
чамасидаги 
мускул 
толасининг 
миофибириллалари 
ўрта 
ҳисобда 
2500 
протофибриллалардан тузилган. Протофибриллалар эса актин (молекуляр оғирлиги 
42000) ва миозин (молекуляр оғирлиги 500 000) оқсилларидан ташкил топади. Миозин 
иплари актин ипларига қараганда икки баробар йўғондир. Мускул толаси тинч турганда 
миофибриллалардаги толалар шундай жойлашадики, ингичка узун актин ипларининг 
учлари йўғонроқ миозин иплари орасидаги ѐриқларга кириб туради. 
Актин спиралининг бўйланма ариқчасида тропомиозин оқсили молекуласи 
жойлашади. Ҳар 40 нм оралиқда тропомиозинга бошқа оқсил тропонин бириккан бўлади. 
Тропонин ва тропомиозин актин ва миозинларнинг мулоқотида катта аҳамият касб 
қилади.
Кўндаланг-тарғил 
мускулдаги 
миофибриллалар 
бирин-кетин 
келган 
поляризацияланган (ѐруғликни турли равишда синдирадиган) дисклардан иборат. 
Ёруғликни икки марта синдирадиган дисклар оддий микроскопда қорамтир кўринади. 
Булар анизатроп дисклар дейилади. Толанинг бу дискларга ѐндош қисмлари 
ѐруғликларни бир юзада синдиради, микроскопда тиниқ кўринади ва изотроп дисклар 
дейилади. Анизотроп дисклар А ҳарфи билан, изотроп дисклар эса I ҳарфи билан 
белгиланади. Анизотроп диск ўртасида ѐруғлик Н ҳарфи билан белгиланган ҳошияни 
кўрамиз. Электрон микроскопда Н ҳошияси ўртасидан М-чизиқ ўтганлигини кўрамиз. Бу 
М-чизиқни миозин ипчалари бирикиб турадиган мембрана ҳосил қилади. Изотроп диск 
ўртасидан қорамтир Z чизиқ-юпқа мембрана ўтган, миофибриллалар шу мембранага 
бирикади.
Микроэлектродлар ѐрдамида Z пластинка соҳасига электрик таъсир берилса
саркомер қисқариши кузатилади. Бунда А диск соҳаси ўзгармайди, лекин Н ва I соҳалар 
кичраяди. Кўриниб турибдики, қисқариш пайтида миозин ипчасининг узунлиги ўзгармас 
экан. Шунга ўхшаш ҳолат мускул чўзилганда ҳам кузатилади, яъни актин ва миозин 
ипчалари узунлиги ўзгармайди Тажрибадан олинган натижаларга кўра, мускул 
қисқарганда актин ва миозин ипчаларининг бир-бири орасига кириб турган соҳаси ўзгарар 
экан. Шуларга асосланган ҳолда, «Г.Хаксли ва А.Хакслилар» мускул қисқариш 
механизмининг оқсил ипчалари сирпаниш назариясини яратдилар. Бу назарияга асосан 
мускул қисқарганда актин ипчаларининг миозин ипчалари буйлаб сирпаниши ҳисобига 
саркомернинг кичрайиши содир бўлади.

Download 2,15 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   171




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish