Олий таълим тизими педагог ва раҳбар кадрларини қайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини оширишни



Download 6,05 Mb.
Pdf ko'rish
bet101/124
Sana15.04.2022
Hajmi6,05 Mb.
#554147
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   124
Bog'liq
4505e837ec1d152b09e74f84583d7258

Хотира ҳимояси. 
ОТ яна бир муҳим вазифаларидан бири бу – хотира 
ҳимосини таъминлашдир. Бу ўз ичига ОТ ўзи фойдаланган хотирасини 
фойдаланувчининг жараѐнларидан ажратишни олади. Бу одатда ―тўсиқ‖, 
―тўсиқ манзил‖ билан амалга оширилади. Тўсиқ манзил бу шундай манзилки 
фойдаланувчи ва унинг жараѐнлари бу манзилда кесишмайди. Бу манзилнинг 
1
Stamp Mark. Information security: principles and practice. 492 – с. 


IV. АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ МАТЕРИАЛЛАРИ
178 
бир томонида ОТ ўз жараѐнларини амалга оширади, бошқа томонида эса 
фойдаланувчи ўз жараѐнларини бажаради. 
Тўсиқ манзил статик, яъни ўзгармас бўлиши ѐки динамик ўзгурувчан 
бўлиши мумкин. Динамик тўсиқда тўсиқ регисторидан фойдаланилиб, у 
ўзида жорий тўсиқ манзилини сақлайди. 
Хотира ҳимоясида одатда 
сегментлаш
ва 
саҳифаларни рақамлаш 
усулларидан фойдаланилади.
Сегментлаш 8.1–расмда келтирилган бўлиб, хотира мантиқий 
бўлимларга бўлинган, масалан, индивидуал жараѐн ва маълумотлар бир 
бўлимда. Ҳар бир сегментга мос рухсатларни бошқариш амалга оширилади. 
Сегментлашнинг афзаллиги шундан иборатки сегмент хотиранинг ихтиѐрий 
жойида бўлиши мумкин. Бу жараѐнда албатта, ОТ сегментни сакраш 
манзилини ўзида қайд этиши шарт. Бу одатда  жуфтлигида 
сақланади. Бу ерда offset сегментнинг бошланиш манзили. 
8.1 – расм. Сегментлаш 
Сегментлашнинг 
бир 
камчилиги 
бу 
сегментларнинг 
турли 
ўлчамлигидир. Натижада ОТ бирор элементни сегментга жойлаштиришдан 
олдин, сегментни ўлчамини билиши зарур.
Саҳифаларни рақамлаш усули сегментлашга ўхшаш бўлиб, фарқли 
томони ҳар бир сегментнинг ўлчами белгиланган бўлади (8.2 - расм). 
 


IV. АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ МАТЕРИАЛЛАРИ
179 
8.2 – расм. Саҳифани рақамлаш 
Белгиланган саҳифани чақириш
кўринишида амалга 
оширилади. Саҳифани рақамлаш усулининг афзаллиги шундаки бунда 
фрагмент ҳосил бўлмайди, яъни ўзгурувчан ўлчам бўлмайди. Камчилиги эса, 
ҳар бир саҳифада мантиқий бўлимнинг йўқлиги ва натижада саҳифани 
бошқариш қийинлигидир. 

Download 6,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish