O`zbekiston aloqa va axborotlashtirish agentligi



Download 219 Kb.
bet2/5
Sana24.02.2022
Hajmi219 Kb.
#221163
1   2   3   4   5
Bog'liq
internet

Internetда адреслаштириш.
Хар кандай тармок IP-адрес тугуни тўрт байт кетма-кетликдан иборат бўлиб, уларни 0 дан 255 гача ўнли сон кўринишида ёзиш кабул килинган. Масалан, 144.206.160.32. IP адрес икки кисмдан иборат - тармок адреси ва хост адреси (хост - аник тармок тугуни). Хост сифатида алохида компьютер ёки хар кандай курилма, масалан принтер тармок карталари бўлиши мумкин. 1Р-адреснинг 5 тоифаси мавжуд. Улар тармок ва хост адресига ажратилган бит миµдорлари билан бир-бирларидан ажралиб турадилар.
- А тоифа (биринчи байт 1 дан 126 гача, тармоклар сони 126, тармокдаги хостлар сони 16777214);
- В тоифа (биринчи байт 128 дан 191 гача, тармоклар сони 16382, тармокдаги хостлар сони 65534);
- С тоифа (биринчи байт 192 дан 223 гача, тармоклар сони 2097150, тармокдаги хостлар сони 254);
- Д тоифа (биринчи байт 224 дан 239 гача, тармоклар сони 2000000, тармокдаги хостлар сони 228 );
- Е тоифа ( биринчи байт 240 дан 247 гача, тармокдаги хостлар сони 227).
А тоифа адреслари умумий фойдаланишдаги катта тармоклар учун мўлжалланган. В тоифа ўртача ўлчамдаги тармоклар учун яратилган (йирик компания, университет ), С тоифа эса бир неча компьютерли тармоклар учун ишлатилади (фирма ва компаниялар). Д- тоифа бир гурух компьютерлар учун бўлса, Е гурух захира учун мўлжалланади.
IP адреси мухитида махсус зарурият учун бир неча захира мавжуд:
- хамма ноллар (берилган тармок тугуни);
- тармок номери + хамма ноллар (берилган IP тармок);
- хамма ноллар ва тугун номери (берилган локал тармок тугуни);
- хамма бирлар (IP тармогидаги хамма тутунлар);
- тармок номери + хамма бирлар (кўрсатилган тармокдаги барча тугунлар);
- 127.0.0.1 ( компьютернинг ўз-ўзига мурожаат килиши, у кандайдир дастурларнинг ўз-ўзини текшириш учун тестлаштиришда кўлланилади).
Адресларнинг айримлари (масалан, иккинчиси) бир вактнинг ўзида бир гурух компьютерлар учун хабар юборишда ишлатилади. Хабарларни юбориш чогида хар бир маълумотлар пакетига (дейтограмма - datagram) кабул килувчи тугун адреси кўшилади. Ана шундай пакетни олган хар бир тугун у ердаги адресни ўз адреси билан солиштиради. Агар у адрес бегона бўлса, тармокдаги адрес билан текширади. Текширув натижасига караб у ёки кайта жўнатилади, ёки ташки тармокка “ташланади”. Шундай килиб, маълумотлар пакети йўналишининг икки усули бор:
- тўгри йўналиш (Direct Routing) - битта тармок тугунлари ўртасида амалга ошади;
- нотўгри йўналиш (Indirect Routing) - турли тармок тугунлари ўртасида дейтограмма узатиш. Бу холда пакет йўналтирувчи оркали жўнатилади (тармокларни ўзаро богловчи махсус курилма). У IP-адрес пакетларини унга уланган тармок билан солиштиради. Кейин пакет тўгри айтилган адресга ёки навбатдаги маршрутизаторга узатилади. Маълумотларни узатиш муваффакиятли чикиши учун хамма компьютерлар IP адрес рўйхатига эга бўлиши керак. IP- дейтограмма куйидаги ахборотларни саклайди:
- пакет сарлавхаси (IP Datagram Header);
- жўнатувчининг 1Р-адреси;
- кабул килувчи 1Р-адреси;
- маълумотлар майдони (IP Datagram Data).
Сонли адреслаштириш (масалан 144.206.160.32) ахборотларни катта кисмини эслаб колиш имкони йўк. Шунинг учун нисбатан кулай эслаш осон адреслар белгиси кабул килинган. Масалан, arda.silk.uz ёки frodo.gimli.net. Буларнинг хар бири маълум бир адресга мос келади. Бизнинг холатда хонадон адреслар системаси ишлатилади ( Domain Name Service - DNS). Бу система иерархия принципида курилган.
Юкоридаги ёзувда чапдан дастлабки сўзда шу тармок жойлашган мамлакат кўрсатилади (UZ - Ўзбекистон) ёки кайси тармок гурухига мансуб (net-network-тармок).
80-йилларда АКШда биринчи тармок эгаларига ном берилди:
- dov ( хукумат муассасалари);
- mil (харбий тизим);
- egu (ўкув-илмий марказлар);
- com (тижорат);
- net (тармок).
Internet халкаро макомга эришгач, унга давлат номлари кўшила бошланди:
- UK (Буюк Британия);
-JP (Япония);
- Ru (Россия) ва бошкалар.
Бу ерда тармок хам номланиши мумкин (масалан, msk - Москва, spb -Санкт-Петербург) ёки ташкилот (масалан, silk ва gimli), шундан кейин аник тармок тугуни (arda ва frodo).
Хонадон номлари системасини кўллаш учун Беркли университетида яратилган BIND ( Berkley Internet Name Domain) системаси ишлатилади. Мазкур система махсус серверлардаги хонадон адресларини излаб топиш ва хонадон адреси бўйлаб IP адресни топиб беришни таъминлайди.
Хар кандай сервер ўзининг масъулият худудига эга. Агар компьютерда номаълум адрес кидиралаётган бўлса, у холда машина ўзидан юкори ўзак серверга мурожаат килади. Шу тарика кидирилаётган адрес излаб топилади. Топилган адрес сўралган серверга юборилади.

Download 219 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish