Паррандачилик сирлари


Зуµра ҐАМДАМОВА, журналист



Download 3,42 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/50
Sana14.04.2023
Hajmi3,42 Mb.
#927988
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   50
Bog'liq
Parrandachilik

Зуµра ҐАМДАМОВА, журналист
Kitobxon.Com


4
УМУМИЙ МАЪЛУМОТЛАР 
 
Паррандаларнинг биологик хусусияти
Паррандачилик чорвачиликнинг сердаромад, серпушт ва тез 
етилувчан тармо²и µисобланади. У хал³имизга к´плаб сифатли парµез 
таом – тухум ва парранда г´шти етказиб беришда катта аµамиятга 
эга. Айни³са, тову³, ´рдак, ²оз ва куркачилик билан шу²улланувчи 
тармо³лари ³ишло³ х´жалик паррандачилигининг асосий ва етук 
соµаси µисобланади. Улардан ³ис³а ва³т ичида к´п ми³дорда мазали 
г´шт олинади. Парранда г´шти тез µазм б´лиш хусусиятига к´ра 
барча турдаги чорва моллари г´штидан устун туради. Таркиби µар 
хил кимёвий элементларга бой. Жумладан, 2 ойлик ж´жа г´штида 
20% га я³ин о³сил, 10-12% ё² б´лади. Тухумида 13% о³сил, 11% ё², 1% 
минерал моддалар ва витаминлар комплекси кузатилади. Т´йимлилиги 
жиµатидан 10 дона тову³ тухуми 0,8 кг мол г´штига т´²ри келади. 
Тухум таркибида 85% га я³ин сув б´либ, ³олгани соф о³сил, витамин 
ва ферментлардан иборат. Тухумнинг сари³ моддасида 52% сув, 32% 
ё² ва 16% га я³ин о³сил б´лади.
Паррандачилик жуда тез етиладиган, тез к´паядиган ва семириши 
учун кам озу³а сарфланадиган чорвачилик тармо²и µисобланади. 
Масалан, тову³ ж´жалари 5-6 ойлигида тухумга киради ва биринчи 
йилда 150-200 та тухум беради.
Г´шт учун бо³иладиган тову³ ж´жалари 55-60 кун ичида 1,5-1,8 кг 
семиради ва 1 кг семириши учун ´ртача 2,6-2,8 кг озу³а сарфланади.
¤рдаклар 50 кунлигида вазни 2 кг.га етади ва бир йилда µар бош 
´рдакдан 100-150 донадан тухум олиш мумкин.
ўозлар 65-75 кунлигида вазни 4-4,5 кг.га етади ва µар 1 кг 
семириши учун 4-4,5 кг озу³а сарфланади. Ґар бир бош ²ознинг йил 
давомида берган насли µисобида 70-75 кг ва куркалардан эса 200 кг 
г´шт етиштириш мумкин. Уларнинг ж´жалари 6 ойлигида 5-6 кг 
келади. Айримлари эса 8-9 кг ва ундан µам к´про³ б´лади.
Паррандаларнинг 
серпуштлиги 
уларнинг 
энг 
муµим 
к´рсаткичларидан б´либ, бир ³анча факторларга µам бо²ли³дир. 
Масалан, паррандаларнинг тури, зоти, ёши, бо³иш усуллари, йилнинг 
фасли ва индивидуал хусусиятлари шулар жумласидандир.

Download 3,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish