PhD. Samatov A. A


Мавзу: 13. Экологик сертификат зарурияти



Download 0,96 Mb.
bet74/85
Sana05.06.2023
Hajmi0,96 Mb.
#948957
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   85
Bog'liq
УУМ- SERTIFIKATLASHTIRISH.2021-2022

Мавзу: 13. Экологик сертификат зарурияти

  1. Экологик сертификати зарурияти

  2. Экологик сертификат олиб бориш тартиби

  3. Келиб чиқиш сертификати ва уни бериш тартиби


Махсулот ва хизматлар буйича экоаогик сертификатлаштиришни утказиш қоидалари
Махсулотларни экологик сертификатлаштириш Узбекистон Республикасига олиб кириладиган, унинг худудидан олиб чикиладиган ва унинг худуди оркали олиб утиладиган (транзит) хамда махсулотлар ишлаб чиқарилишида экологик хавфсизлик чораларйни куриш м'сщсадида утказилади.
Хизматларни экологик сертификатлаиггириш — юридик ёки жисмоний шахснинг хизмат фаолиитини амалга оигаришда атроф — муудггнинг ифлослантирилиипгни олдини олиш, табиий ресурслардан оқилока фопдаланиш ва экологик хавфсиз.ллк Чррйларини куриш максадида утказилади.
Миллий сеқтафикатлашдгщрдти тизими томшшлан аккредитланган экологик сертификатлаштириш органлари томонидан махсулот ва хизматларкинг экологик сертификатлаштирилиши аккредитации доирасида амалга оширилади.
Экологик серТифЕкатлаштнрилйПШ шарт булган махсулотлар қуйидагилардан иборат:

  • хавфли кимёвий моддзлар, прекурсорлар, потенциал захарли/\икка эга булган момқлф;

  • Узбекистон Республпкасининг корхоналарида ишлаб чикарилувчи «экологик тоза»ликка давогар махсулотлар.

Экологик сертифтжатлаштирклиши шарт булгак хизматлар қуйидагилардаи иборат:
— автомобилларга ёнилги куйнш шохобчалари;
v — вулканизации транспорт воситаларини таъмирлаш хиз матлари;

  • мебелларни таъмирлаш;

  • жуй, пахта ва толаларни буиш;

  • кичик тегирмонлар;

  • Ссзлш; ва гупгг махсулотларини дудлаш;
    —транспорт восита,\арини ктиш;

—тошларга ишлов бериш;

  • қаммом ва сауна\ар;

  • мехмонхона ва тқфистик хкзмат курсатиш.

Экологик сертифккатлаштирилиши шарт булган махсу —
лот ва хизматларнинг руйхати хавфсизлкк йуктаи назарида
ишлаб чи15йлиб, Узбекистон Ресиублнкаси Вазирлар Махкамаси
томонидаи тасдиклаиади.
Хизматларни зколошк сертификатлаштириш сертификатлаштиришнинг алохида фаолиит тури бўлиб, “Узстандарт» атентлиги ва аккредитланган сертификатлаштириш органлари томонларидан қтказилувчи махсулот ва хизма«ларни экодогик сертификатлаштириш оралщ (таркнбий) фаолиит тури булиб хисобланади.
Аник ё¥қрқмах_еулот ёки курсатилувчи хизматнинг хавф — сизлик холатитқ кара7илган мажбуркй экологик сертифи — катлаштиришнинг муайин йуналиш тартиблари илова А га кура аникланади.
Узбекистон Ресггубликаси Вазирлар Мах.камасининг 2000 йил 19 апрелдаги «Экологик хавфли махсулот ва чикиндиларни Узбекистон Республикасига олиб кириш ва уларии унинг худудидан олиб чикишни тартибга солиш туррисида»ги 151 сонли Карормнинг 1 иловасига кирувчи махсулот ва чикинди/\арии қамда истеъмол ва ишлаб чиқариш чиқиндиларини зарар — сизлантириш ва кайта ишлаишйкг имкониитларини аниклаш, транспорт воситаларида ташиш қолатларйки базқолавд, саклаш, Республикага о.м-тб кирши ва унинг худудндав олиб чикиш, изохловчи хлглскатларни экологик бақолаш, олиб келинган чи — қинди ва хавфли кимёвий моддаларни хқайта ишлаш хамда за — рарсизлантириш устидан щтспекдионқ назорат олиб боришларии хисоб1а о,\ган холда амалга оширилади.
қyaйин йуналиш тартибини экологик сертификатлаштириш органи ишлаб чикариш объектининг атроф —мухитни муқофаза килиш хусусиитлари, мазкур объектни экологик турри талкин этиш қамда талабгорнинг таклифларини хисобқи олган холда танлайди.
Экологик сертификатлаштиркш буйича туловг O'z RH \ /
51—032:1999 Узбекистон Ресгпқликаси Миллий сертификат—
лаштириш тизими, Бажарилган ишларга хак тулаш тартиби асо —
сида ама,'\га отлир1ь\ади.
Экологик сертификатлаштириш органлари экологик
сертификатларниш асоссиз берилганлигига, бекор қилққигйил11
гига ёки экологик сертификат харакатиникг тқхтатшианлигит,
нгуниигдек экологик сертификатлаштиришки утказилишига
асоссйз рад жавоби берилишига жавобгардирлар.
Махсулот ва хизматларни экологик сертифпкации-лаштиришга дойр меъёрий қУқжатларга бултан умумиз! халаблар




CZBEKISTpN RESPUBLIKASI TABIATNI MUHOFAZA j QIL1SH DAVLAT QO'MITASI
EKOLPGIK SERTIFIKATLASHTIRISH TIZIMI


Ushbu serufikai, ek >logik,'.sertiflkat


4vob berishj \va mc'yoriy-uslubiy fa A


ekologik sebiitikarlsshtirishdagj qo'llaniigan &
: H-


Ekolug.* :rrjtfikat,


. Sertiftkatiasbtirisb arganinhtg rahbari




“Sertifikatlashtirish” asoslari fani 6 semestrda o’tilib, Inson aql-idroki, zakovati bilan о‘rganayotgan, shakllantirayotgan hamda rivojlantirgan qaysi fanni, uning yо‘nalishini olmaylik, albatta mahsulot sifatiga, ularning turli usullariga, о‘zaro bog‘lanishlariga duch kelamiz. Bu sertifikatlashtirishva texnik jihatdan tartibga yordamida ularning birligini, yagona о‘lchashni talab etilgan aniqlikda ta’minlash Mеtrоlоgiya, standartlashtirish, sertifikatlashtirish va sifat fani orqaligina amalga oshiriladi. Shu sababdan hozirdagi qaysi bir fan, ilmiy yо‘nalish, u hoh tabiiy, hoh ijtimoiy bо‘lmasin, albatta u yoki bu darajada sifatni boshqarish bilan bog‘liq. Inson qо‘li yetgan, faoliyati doirasiga kirgan ammo mahsulotlar va ularning vositalari yordamisiz о‘rganilgan, izlangan hamda kо‘zlangan maqsadlarga erishish mumkin bо‘lgan birorta yо‘nalish yо‘q. Shuning uchun ham sertifikatlashtirish asoslarini bilish, uni о‘z mutaxassisligi doirasida tushunish va amaliy qо‘llash texnika va texnologiya soxalaridagi bakalavriat yо‘nalishlari bitiruvchilari muhim omillardan biri bо‘lib hisoblanadi.



Download 0,96 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   85




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish