Протолитик мувозонатлар, кислота ва асосларни протолитик назарияси хақида тушунча



Download 27,36 Kb.
bet1/3
Sana21.02.2022
Hajmi27,36 Kb.
#50449
  1   2   3
Bog'liq
protolitik muvozonatlar kislota va a (1)


Aim.uz

Протолитик мувозонатлар, кислота ва асосларни протолитик назарияси хақида тушунча
С.А.Аррениуснинг электролитик диссоциация таълимоти шаклланган (1883-1887) даврдан буён ионланиш (диссоциация) натижасида водород ионини (H+) ажратувчи моддалар – кислота, ионланиш вақтида гидроксил ионини (OH-) ажратувчи моддалар – асослар деб аталган.
Бу тушунчаларга мувофиқ минерал кислоталар (хлорид HCl, нитрат HNO3, сульфат H2SO4, ортофосфат H3PO4 ва бошқа кислоталар) органик кислоталар, масалан бир негизли карбон кислоталар RCOOH, бу ерда – R-органик радикал, барчаси типик кислоталардир. Буларнинг барчаси диссоциланганда водород иони ажралади:
HCl → H++Cl-
HNO3 → H++ NO3-
H2SO4 → H++HSO4-
HSO4- ↔ H++SO42-
H3PO4 ↔ H++H2PO4-
H2PO4-↔ H++HPO42-
HPO42-↔ H++PO43-
CH3COOH ↔ H++CH3COO- ва х.з.
Электролитик диссоциация назарияси тушунчасига кўра типик асосларга натрий гидроксиди NaOH, калий гидроксиди KOH, кальций гидроксиди Ca(OH)2, сувли аммиак NH3·H2O ва х.з.киради. Улар ионланганда гидроксил иони ажралади:
NaOH → Na++OH-
KOH→ K++OH-
Cа(OH)2 → Ca(OH)++OH-
Ca(OH)+↔ Ca2++OH-
NH3·H2O ↔ NH4OH ↔ NH4++OH-
Аммо эритмада асослик хоссасини намоён этадиган кўпгина моддалар бу таълимотни асосларга берган таърифига тўгри келмас эди. Масалан, пиридин молекуласида гидроксил гурухибўлмаса хам, сувда эритилганда гидроксил гуруҳини ҳосил қилади:
C5H5N + H2O ↔ C5H5NH++OH-
Гарчанд гидроксил ионининг манбаи пиридин молекуласи эмас, у билан реакцияга киришаётган сув бўлсада, пиридин сувли эритмада кучсиз асос хоссасини намоён этади.
1923 йилда даниялик физик-кимёгар Й.Н.Бренстед (1879-1947) юқорида кўрилган нуқсонлардан ҳоли бўлган бир мунча умумийроқ кислота-асосларнинг протолитик назарясини таклифэтди. Й.Н.Бренстед таълимотига кўра, кислоталар – протон берувчи (донорлар), асослар протон олувчи (акцепторлар) деб аталади; кислота-асослар бири бошқасига айланувчи, бири иккинчисибилан боғланган жуфтлар холида мавжуд бўлади; сувли эритмада водород иони H+ мавжуд эмас, у сув молекуласи билан гидроксоний H3О+ ионини ҳосил қилади.
Шу каби фикрларни, бироз кейинроқ (1928), инглиз кимёгари Т.М.Лоури (1874-1936) хам баён этган. Шунинг учун кислота-асослар протолитик таълимотини баъзан Бренстед, баъзан эсаБренстед-Лоури таълимоти деб аташади, биз кейинги қўш атамани.
Таъкидлаш лозимки, 1907 йилдаёқ, швецариялик кимёгар А.Вернер (1866-1919) кислота-асосларни ўз даврида янгича назариясини ривожлантирган эди. Унга кўра, сув молекуласидагигидроксил ионларини ўзига боғлаб олувчи моддалар кислоталар, водород ионини бириктирадиган моддалар асослар деб аталган. Бу фикрлар Бренстед-Лаури кислота-асос назариясига бирозяқинроқ.
Хулоса қилсак, Бренстед-Лоури кислота-асос назарясига мувофиқ: ионлашиб, протон ажратувчи моддалар – кислоталар, протон бириктириб олувчи моддалар – асослар дейилади. Бутаълимотга асосан фақат нейтрал молекулаларгина эмас, катион ва анионлар ҳам кислота-асос хоссаларини намоён этиши мумкин.
Протон ташувчи моддалар протолитлар деб аталади. Бренстед-Лоури протолитик назаряси асосида бир асосли кислотани бир кислотали асосга айланиш қайтар жараёнини кўриб чиқамиз:

Download 27,36 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish