Режа: Қуруқликдаги сувлар ва уларнинг геологик иши Селнинг геологик иши ва пролювиал тоғ жинслари Қуруқликдаги сувлар ва уларнинг геологик иши


Вақтинчалик сувлар эрозияси ва жарликларни ҳосил бўлиши



Download 169,36 Kb.
bet3/4
Sana19.06.2023
Hajmi169,36 Kb.
#952283
1   2   3   4
Bog'liq
5 мавзу Қуруқликдаги сувлар ва уларнинг геологик иши

Вақтинчалик сувлар эрозияси ва жарликларни ҳосил бўлиши.
Вақтинчалик оқимлар, эриган қор сувлари ва ёғин сувларидан ҳосил бўлади. Уларнинг емирилиши фаолияти туфайли жарликлар ҳосил бўлади. Ёғин сувлари ер юзасининг чуқурчалари устида тўпланиб, уларни аста - секинлик билан ювиб, ўпқонлар, ўнқир - чўнқирлар ҳосил қила бошлайди. Тоғ жинсларининг қаттиқлиги ёки юмшоқлигига қараб, бир жойи секин, иккинчиси тез ювила бошлайди. Натижада ён бағирликнинг устки қисмида турли томонга йуналган ёки параллел жўяклар ҳосил бўлади. Жўякларнинг баъзилари ёнбағирликларнинг қуйи қисмида бирлашиб чуқур ва катта жўяклар ҳосил килади (6.7 - расм).

6.7-расм. Жарликларнинг кенгайиб бориши:

Жарликни бўйлама қирқими;

1-боши, 2-асоси, 3-чўққиси, 4-жарнинг кенгаиш томони, 5-чиқиш конуси, 6-емирилиш базиси.

Жарликнинг кўндаланг қирқими;


1-фаол жарлик, 2-балка
III- Фаол жарликнинг элементлари; а) оқим боши.
IV-Жарликнинг кўриниши
Вақтинчалик сувларнинг емириш фаолияти бир канча омилларга боғлиқ бўлади:
Ўсимлик қатламида осон ювилувчи, бўшоқ, боғланмаган жинсларнинг мавжудлиги, жалаларнинг ёғиши, дарё оқимларининг емирилиш базисини пастда жойлашганлиги, юзани нишаблиги катталиги, жинслар таркибидаги туз миқдорини оз бўлиши - бу омилларга мисол бўла олади. Жарликларни ҳосил бўлиши ва уни кенгайиб кетиши, экинзор ерларга, аҳоли яшаш жойларига ва иншоотларга катта хавф солади.
Жарликлар яқинида бўлган иншоотлар замини ювилиб кетавергач, ўзининг турғунлигини йўқотади. Шуни ҳам айтиш керакки, суғориладиган районларда суғориш ирригация эрозияси ҳам содир бўлади. У суғориладиган баланд - пастликларда суғориш техникасига етарли риоя қилмаслик оқибатида келиб чиқади. Эрозия туфайли сув жўякларни ювиб, даладан кўп майда зарраларни оқизиб кетади, тупроқ унумдорлиги пасаяди, ўсимлик яхши ўса олмай, ҳосили камаяди. Жарликларни ҳосил бўлмаслиги учун турли тадбирлар қўлланилади. Улар актив ва пассив бўлиши мумкин. Жарликларни олдини олиш пассив тадбирлардан;
Жарликлар яқинидаги, ўрмонзорларни кесмаслик, ер ҳайдамаслик, мол боқмаслик ва х.к.
Жарнинг кенгайиб кетмаслиги учун кўриладиган - актив чора - тадбирларга юзадаги сувлар ҳаракатини тартибга солиш (чуқурликлар ва лотоклар ётқизиш); жарнинг тубини кичик тўғонлар қуриш йўли билан ювилишдан сақлаш, қирғоқларни мустаҳкамлайдиган ўсимликлар ўтқазиш ҳисобланади

Download 169,36 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish