Сувли майдонлар учун жадвал №1 Жадвал таққослаш учун тузилди



Download 23,22 Kb.
Sana09.06.2022
Hajmi23,22 Kb.
#647423

Сувли майдонлар учун жадвал №1
Жадвал таққослаш учун тузилди




Сувли майдонларда хар бир гектар учун донабай уруғ меёри млн/га

1000 та уруғнинг вазни 42 гр бўлганда

Т\№

Уруғнинг хўжаликга яроқлилиги 95%

Ишлаб чиқаришда экилиб келинаётган меёр 250 кг/га

Илмий исботланган меёрга нисбатан ± кг/га

1

Сувли майданлар учун 4.0 милион меёрар экилганда

176.8

250.0

+73.2

2

Сувли майданлар учун 4.5милион меёрда экилганда

198.2

250.0

+51.8

Жадвалда кўриниб турибдики донабай меёр 4 млн дона экилганда 176.8 кг/га тўғри келади , амалда экилиб келинаётган 250 кг/га дан 73.2 кг кўп экилмакда, 4.5 миллон дона гектарига экилганда 198.2 кг гектарига меёр тўғри келмоқда, бу холатда 51.8 килограм кўп уруғ экилмоқда.

Жадвал №2

т/№

Гектарлар бўйича

Уруғниг меёрдан артиқ сарфи кг

1кг уруғниг нархи 3.000 сўм

Жами сўм хисабида

1

1 гектарда

51.8

3.000

155.4

2

10 гектарда

518

3.000

1.554.0

3

100 гектарда

5.180

3.000

15.540.0

4

1 000 гектарда

51.800

3.000

155.400.0

5

10 000 гектарда

518.000

3.000

1554.000.0

6

100 000 гектарда

5 180 000

3.000

15540.000.0

7

1 000 000 гектарда

51.800 (т)

3.000

155 400.000.0 милларт

Бир миллион гектар сувли майдонга 51.800 тонна


Бу рақамларда хар бир гектарга 155 минг тўрт юз сўмлик уруғ ортиқ экилмоқда.


Бир миллион гектар сувли майдонга эса бир юз эллик беш миллиарт тўрт юз миллион (155.400 000 000) сўмлик буғдой уруғи ёки эллик бир минг саккиз юз тонна (51.800) уруғ асоссиз равишта меёрдан ортиқ экилмоқда, ёки №1 жадвалнинг биринчи бандида келтирилгандек хар бир гектарга 4 миллион дона уруғ экилганда 1000 та уруғ вазни 42 грамм бўлганда хар бир гектар майдонга 176.8 килограмм уруғ экиш энг мақбул меёрдир, бу холатда (250кг-176.8=73.2кг) 73.2 килограмм хар бир гектарга ортиқ сарф қилинмоқда.

Жадвал №3



т/№

Гектарлар бўйича

Уругнинг мейоридан ортик сарфи кг

Жами сум хисобида

1

1 гектарда

73.2кг

219.6

2

10 гектарда

732.0кг

2196.0

3

100 гектарда

7320 кг

21960.0

4

1000 гектарда

73200 кг

219.600

5

10000 гектарда

732000 кг

2196.000

6

100000 гектарда

7.320000 т

21960.000

7

1000000 гектарда

73.200 т

219.600.000

Иккиюз онтокиз милиярт олтиюз миллион сум минг уруг ортик сарф килар эканмиз.
Узбекистонда районлаштирилган бугдой ва арпа навларини олимлар томонидан яратиш баробарида,унинг агротехникаси ва хар бир гектарга дона хисобида экиш меяри аник ишланган,бу иш навнинг хусусиятига караб сувли майдонларда 4миллион донадан,4.5 миллион донагача хар бир гектар учун тавсия килинган.
Янги ишлаб чиқариш шаройитида бу тавсия килинган дона хисобидаги меярни тугри куллашнинг иложи булмай келмокда еди.Ендиликда таблисадан файдаланган холда бу иш туғри бажарилади мисол учун 1000 доннинг огирлиги 42 грам булса унувчанлик 95% булса 1 гектарга 4 миллион дона уруг (меяр) екиш керак булса 176.8 килограм сарф килинади агар 4.5 миллион дона уруғ (меяр) екиш керак булса 198.2 килограмга туғри келади.
Жадвал мувллиф томонидан тузилган формула – (М.А.Д.У) асосида ишлаб чиқилди.



Мкг- бир гектарга экилиши керак бўлган уруғ килограммда.
Агр – Абсолют оғирлик яни 1000 та уруғнинг вазни гр.
Дм – Дона хисобида бир гектарга экилиши керак бўлган меёр (донабай меёр)
У.у – уруғнинг унувчанлиги % хисобида.

Республикамизда сувли майдонларда ғалла (буғдой, арпа) етиштиришда бир неча ишлар қарама қарши бажарилмоқда, натижада хосилдорлик пастлигича қолмоқда, дон сифати эса талабга жавоб бермайди .


Дон хосилдорлигини чўл ўзлаштирилган майдонларда яна бир-бир ярим баробарга ошириш сифатли ғалла олиш учун қуйида келтирилган камчиликларни бартараф қилиш лозим. Бу камчиликлар бири-иккинчисига, иккинчиси учинчисига боғланиб кетган.
Мисол учун: ғўза қаторасига буғдой экиш пахта терилиб бўлгандан кейин кеч экилиши, тўғрироғи сепиб ташлаш.
2. Очиқ майдонларга уруғ 250 кг/га экиб кейин жўяклар олиниши.
3.Экилган майдонларга дарха сув қўймаслик ёки сифатсиз суғориш.
4. Базан умуман сув қўймаслик.
Бу келтирилган асосий камчиликлар бўлиб оқибатда хосилдорлик паст ва сифатсиз ғаллага эга бўлмоқдамиз. Кўрсатилган камчиликларни бартараф қилиш учун қуйидаги таклифларни амалга ошириш керак. Ғўза қаторасига ғалла экишни август ойи охирида, охирги судан кейин култиваторларга мосламалар ўрнатиб (сапошка ва керакли қисмлар) экишни ташкил қилинганда эрта майса олиш мумеин.
Очиқ майдонларга ғалла экишда бир юришда пушта олиб ғалла улуғини 3-5 см чуқурликга сифатли экиш учун мослама яратиш зарур.
Экилган майдонларга тезда ер шароитига қараб ўқ ариқлар оралиқ масофасини 40-60 м дан оширмаслик керак, акс холда қўйилган сув грунт сувига қўшилади ва озуқанинг бир қисми грунт суви орқали чиқиб кетади.
Бу янгиликни биринчи бор Илясов Хасанбой ўзининг илмий ишида исботлаб берган.
Кузда сувли майдонларга ғалла экилганда кетма-кет суғориш керак, чунки тупроқда харорат етарли бўлади экилган уруғ тезда ўниб чиқади ва кўчат ер устини қоплайди, кузда биринчи (10% )озиқани бериш имкони бўлади.
Сув қўйилмаган майдонларда тупроқ говаклигича сақланиб қолади бу хатто қисман ўниб чиқган уруғларнинг илдизини совиқ уради, бу холатда ўсимлик илиқ бахор бошланиши билан нобут бўлади, уруғнинг бир қисми намлик етишмаслик сабабли димланиш ва узоқ вақт ноқулай шароитда қолганлиги сабабли ўсиш қалқончаси моғор замбуруғи тасирида нобут бўлади.
Download 23,22 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish