Таржима назарияси ва амалиёти кафeдраси


Таржима жараёнини ўрганишда таржима моделларининг яратилиши таржимашуносликнинг тадқиқот методи сифатида



Download 433 Kb.
bet11/20
Sana22.02.2022
Hajmi433 Kb.
#104110
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   20
Bog'liq
Абдирауслов Б Диссертация тайёр

2.2. Таржима жараёнини ўрганишда таржима моделларининг яратилиши таржимашуносликнинг тадқиқот методи сифатида
Таржима жараёнини моделлаштиришнинг назарий асосини модель феноменида излаб кўриш лозим. “Модель [фр. modèle атамаси лот. Modus – нусха, намуна] маълум бир объект ёки объектлар тизимининг шартли изоҳи, шаклидир [тасвир, чизма, таъриф, баён]. Объектлар ва объектлар ҳақидаги инсон билимларининг муносабатларини баён этиш учун хизмат қилади”.
Моделлаштириш гносеологик тушунча бўлиб, идрок жараёнининг муҳим йўлларидан биридир. Моделлаштирилаётган тизимнинг мураккаблиги натижасида изоҳланаётган жиҳатларнинг тушунтирилиши қийинчиликни туғдираётган ҳолда қўлланилади. Тилшуносликда моделлаштириш интерпретация атамалари билан талқин қилиниб, изоҳланаётган объектнинг муносабатлари ва алоқаларини очиб беришга йўналтирилгандир.
Лингвистик моделлаштириш биринчи марта 1944 йилда З.Харрис томонидан қўлланилган, кейинчалик В.Ингве “тил модели” тушунчасини тилшуносликка олиб кирди; замонавий талқинда “тил модели” тушунчаси Н. Хомски ва Ч.Хоккетнинг тадқиқотларида қўлланилган бўлиб расмий тизим тушунчасини билдиради. Бундан ташқари моделлаштиришни А.Ф. Лосев, И.И. Ревзина, И.А. Мельчук, А.А. Леонтьев, Ю.Д. Апресян, А.А. Залевская каби олимларнинг тадқиқотларида учратамиз. “Лингвистик энциклопедик луғат” қўйидаги таърифни келтиради – модель чизмасини яратиш – нафақат лисоний воқеа ва ходисаларнинг акси, балки тил хақидаги хақиқий билимларнинг объектив амалий даражасидир. Тил назарияси ривожланишининг хозирги босқичида модель тахлил қилинаётган объектларнинг назарий идрок қилинишининг юқори босқичи хисобланади. Кейинги босқич мавжуд моделларни ўзгартириш учун ишлаб чиқилган системалар бўлиши мумкин [31,218].
Лингвистик модель мақсади нафақат тизим ва жараёнларни тушунтиришдан иборат, балки, асосий урғу аниқлаштирилган қонуниятлар асосида янги маълумотларни рўёбга чиқаришдир. Хозирги даврда инсоннинг когнитив фаолияти билан узвий боғланган тил жараёнларининг ўрганилиши жадаллашиб кетмоқда, шу боис тил моделлари билан бир қаторда когнитив-лисоний ва когнитив моделлар хам шаклланиб келмоқда. Таржима жараёнини тасвирловчи моделларини когнитив-лисоний моделлар тоифасига киритишимиз мумкин, чунки ушбу моделлар ўз ичига таржимавий жараёнларни хам қамраб олади.
Моделлаштиришда бошланғич холат сифатида таржимавий макон хақидаги тушунча хизмат қилади – яъни, таржимавий макон оригинал матн атрофида шаклланади ва кейинчалик таржима қилинаётган тилга маъновий кўчирилади. Таржимавий маконни мувозанатлаштирилган механизм, бир маданият матнини иккинчи маданият матнига мазмун жихатидан ўтказиладиган синхронлаштирилган тизим каби тасаввур қилиб, ушбу жараёнда таржимавий қонуниятлар ўз аксини топишини тушунамиз. Тахлил қилинаётган тилларнинг ўзаро муносабати аниқ бир матн асосида талқин қилинади ва ўзида таржима тизимини акс эттиради.
Асосий эътиборни таржима жараёнини ўрганишда яратилган назарий нуқтаи назардан моделлаштиришнинг принциплари, характеристикаси ва ёндашувларига қаратиш лозим. Хозирги даврда, таржима назариясида таржима моделлари турлари тадқиқотлари хали охирига етказилмаган, шу боис ушбу феноменнинг ўганилиши кўп омилларга боғлиги мухимдир, ва ушбу омилларнинг турли-туманлигига таяниб таржиманинг тадқиқотчилар томонидан янгидан-янги моделлари яратилмоқда [25,59]. Тадқиқот ишимиз доирасида эътиборимизни ўзига таржима жараёни механизмини моделлаштириш ва бу муаммо таржима назариясида қай даражада ўз ечимини топгани тортди. Эътиборимиз марказида таржима назарияси ва амалиётининг модельни асосий концептуал компонент сифатидаги аспектлари бўлади. Таржимани моделлаштиришнинг қамровли асосини В.Н. Комиссаров тақиқотдларида учратамиз. В.Н. Комиссаров таржима жараёнларини моделлаштиришнинг мухимлилигига урғу бериб, бу йўналиш келгусида ушбу моделларнинг илмий тадқиқи ва янги методологияларга асос булишини таъкидлайди [33,87].
В.Н. Комиссаров таржима модели тушунчасини қуйидагича изохлайди: “Таржима модели – таржима жараёнинг шартли тасвири бўлиб, тилшунослик ва психологиянинг умумий фаразларини таржимага сингдириш харакатига асослангандир. Модель гипотетик характерга эгадир, яъни, бизга маълумки, таржимон онгида юз бераётган жараённи кузатиш имкониятига эга эмасмиз, ва таржимон айнан таржиманинг у ёки бу модели таржима жараёнини тасвирлаганидек юз беради деган ишонч йўқ” [33,13]. Хар қандай таржима моделининг хаққонийлиги оригинал ва таржима матнларининг қиёсий тахлили орқали текширилади. В.Н.Комиссаров таржима моделларининг асосий турларига қисқа изох беради: ситуатив, трансформацион, семантик [33,97].
Таржиманинг ситуатив модели хар қандай вазият хар қандай тил воситалари билан тасвирланади деган тушунчага асосланади. Олимнинг таъкидлашича, ситуатив модель асосини кўпроқ қиёсланаётган тиллар синтактик структуралари ўртасидаги ўхшашлик ташкил қилади: турли тилларнинг ядровий структуралари ясама структуралардан кўра кўпроқ ўхшашликни хосил қилади. Бинобарин, таржима вариантини танлаш жараёнида ядровий ва ясама структураларнинг трансформациялари мухим роль ўйнайди, таржима жараёни эса трансформациялар кетма-кетлиги сифатида талқин қилинади.
Таржиманинг семантик модели асосини оригинал матн релевант семаларининг сақланиши ва идентификацияси ташкил қилиб, умумий семаларнинг сони оригинал ва таржима матнларининг эквивалентлиги даражасини белгилайди. Шу боис, замонавий таржимашуносликда В.Н.Комиссаров таржима моделларининг уч турини ажратиб кўрсатади. Хар бир модель ўзининг график тасвирига эга бўлиб, таржима жараёни кечишини акс эттиради [33,56].

Download 433 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish