Ташқи қурилмалар билан маълумот алмашиш, интерфейсларни ташкил этилиши



Download 113,06 Kb.
bet1/2
Sana29.04.2022
Hajmi113,06 Kb.
#591867
  1   2
Bog'liq
8.Презентация


Ташқи қурилмалар билан маълумот алмашиш,
интерфейсларни ташкил этилиши
Режа:

Компьютерлар асосий таркиби:
    • марказий процессор;
    • асосий хотира;
    • периферик қурилмалар (ПҚ):
      • ташқи хотира қурилмалари (ТХҚ);
      • кириш-чиқиш қурилмалари (К/Ч).

      • Ахборотни периферик қурилмадан компьютерга ўтказиш киритиш операцияси, ахборотни компьютердан перефик қурилмага ўтказиш эса чиқариш операцияси деб аталади.

Компьютернинг киритиш-чиқариш тизимларини яратиш тамойиллари:
    • қурилмаларнинг ўзгарувчан таркибига эга машиналарни яратиш имконияти;
    • бир вақтда процессорнинг дастур устида ишлаши ва периферик қурилмалар томонидан киритиш-чиқариш процедураларини бажариш;
    • компьютер ядросини ПҚда юзага келадиган турли хил вазиятларга реакцияси (қурилманинг тайёрлиги, ташувчининг йўқлиги, нормал ишлашдаги турли хил узилишлар ва бошқалар).

К/Ч интерфейси 4 та функция билан тавсифланади:
    • буферлаш
    • манзилни декодлаш ёки қурилма танлаш
    • буйруқ манзили шифрини очиш
    • синхронлаш ва бошқариш

    • Умуман олганда, иккита қурилма ўртасида маълумотлар алмашинувини ташкил этиш ва амалга ошириш учун махсус воситалар керак бўлади:
    • махсус бошқарув сигналлари ва уларнинг кетма-кетлиги;
    • интерфейс қурилмалари;
    • алоқа линиялари;
    • алмашинувни амалга оширувчи дастурлари.

Ахборот алмашиш учун мўлжалланган линиялар ва шиналар, сигналлар, электрон схемалар, алгоритмлар ва дастурларнинг бутун мажмуаси интерфейс деб аталади.
Стандарт интерфейс - стандартда назарда тутилган шартларда ахборотларни автоматик қайта ишлаш тизимларида турли функционал элементларнинг ўзаро таъсирини амалга ошириш учун зарур бўлган ва ушбу элементларнинг ахборот, электр ва тизимли мувофиқлигини таъминлашга қаратилган ягона техник дастурий таъминот ва конструктив воситалар тўплами.
Бир нечта қурилмалар ўзаро боғлаш интерфейс шиналари орқали амалга оширилади.
Фойдаланишга қараб интерфейсларни 3 турга ажратиш мумкин:
    • машинага йўналтирилган интерфейс,
    • тизим интерфейси ,
    • қурилма интерфейси.

Машинага йўналтирилган интерфейслар деганда маълум бир периферик қурилмани маълум турдаги компьютерга улаш муаммосини ҳал қилувчи интерфейслар тушунилади.

Download 113,06 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish