Тишларнинг умумий анатомияси тишлар – dentes



Download 1,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/22
Sana01.12.2022
Hajmi1,53 Mb.
#875964
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22
Bog'liq
Tish anatomiyasi asoslari

Тишнинг умумий тузилиши 
Тиш қаттиқ ва юмшоқ тўқимасидан иборат. Тишнинг асосий қисмини дентин - 
dentinum
ташқил этади. Тиш тожи соҳасида бу модда эмаль - 
enamelum
билан қопланиб, тиш илдизи 


соҳасида эса цемент - 
cementum 
билан қопланган бўлади. Эмаль устидан юпқа, охакланмаган тиш 
кутикуласи, 
cuticila enameli
, ёки 
Насмит қобиғи
билан қопланган.
Дентин
 
суяк тўқимасига ўхшаш бўлганлиги билан, ундан хўжайра йўқлиги ва қаттиқлиги 
билан фарқланди. Дентин 70—72% га яқин минерал тузларни ўз ичига олади, қолганларини 
органик моддалар ташқил қилади. Тузлар таркибида хаммадан кўпроқ гидроксиаппатит [Са
З
(Р0
4
)

• 
Са(ОН)
2
], шунингдек кальций карбонат [СаСО
З
], натрий карбонат [Na
2
C0
3
], кальций фтор [СаҒ
2
] ва 
бошқалар учрайди. Дентин хужайралари – одонтобластлар пульпанинг периферик қисмларида 
тафовут этилади. Дентин ўз навбатида асосий модда ва унда жойлашган дентин каналчаларидан-
tubuli dentinalis (
Томс толалари)
иборат, бу каналчалардан одонтобластларнинг ўсимталари ўтади. 
Дентин таркибидаги асосий модда - коллаген толалари ва ёпишқоқ модда бўлади.
Дентинда иккита қатлам фарқланиш мумкин: ташқи қатлам – 
плашч
ва ички қатлам – 
пульпаолди дентин
ёки 
предентин
. Ушбу coxa дентиннинг доимий ўсиш жойи деб ҳисобланади. 
Ташқи қатламда коллаген толалар асосан радиал жойлашади, пульпаолди дентин каватида эса – 
тангециал (қия). Коллаген толалари орасида минерал тузлар ва гидроксиаппатит кристаллари
йиғилади. Коллаген толаларини оҳакланиши кузатилмайди.
Эмаль
- тож дентинини ташқаридан қопловчи, тишни қаттиқ тўқимасидир. Эмаль 96—97% 
минерал тузлардан иборат ва атиги 3-4% органик моддалар улушига тўғри келади. Тузлар орасида 
гидроксиаппатит (84%), кальций карбонат, кальций фторид ва магний фосфат киради.Эмаль 
қалинлиги тишнинг ҳамма қисмида бир хил эмас, бўйин соҳасида атиги 0,01 мм бўлса, чайнов 
юзасида эса 1,7-3,5 мм бўлиши мумкин. Эмаль эмаль призмалар - 

Download 1,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish