Умумий қисм


П-бўлим. Тижорат банклар фаолиятини ҳуқуқий тартибга солиш



Download 445,5 Kb.
bet16/44
Sana21.02.2022
Hajmi445,5 Kb.
#51827
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   44
Bog'liq
bank huquqi

П-бўлим. Тижорат банклар фаолиятини ҳуқуқий тартибга солиш.
6-Маъруза. Тижорат банкларнинг ҳуқуқий мақоми.
1.Тижорат банк таърифи.
Тижорат банкнинг аниқ таърифи катга амалий аҳамитга эга. Тижорат банкнинг таърифи банк номидаги ташкилот ёки субъект нима ўзи, ўнинг ҳуқуқий мақоми қандай, унинг ваколатлари нимадан иборат, у хўжалик муомиласида қандай иштироқ этади ва шу каби муҳим ҳуқукий саволларга жавоб беради.
Тижорат банкларнинг фаолиятини тартибга солувчи меъёрий ҳужжатларнинг асосийси «Банклар ва банк фаолияти тўғрисида»ги Қонундир. Бу Қонуннинг 1-моддасига биноан тижорат банк - тижорат ташкилот бўлиб, банк фаолияти деб ҳисобланадиган қуйидаги фаолият турлари мажмуини амалга оширадиган юридик шахсдир:
юридик ва жисмоний шахслардан омонатларни қабул қилиш ҳамда қабул қилинган маблағлардан таваккал қилиб кредит бериш ёки инвестициялаш учун фойдаланиш;
тўловларни амалга ошириш.
Тижорат банклар қуйидаги аломатларга эга:
1)юридик шахс мақомига эга. ЎР Фуқаролий кодексининг 39-моддасига биноан банк ўз мулкига эга ҳамда ўз мажбуриятлари юзасидан ушбу мол-мулк билан жавоб беради, ўз номидан мулкий ёки шахсий номулкий ҳуқуқларга эга бўла олади ва уларни амалга оширади, мажбуриятларни бажаради, судда даъвогар ва жавобгар бўла олади.
2)банк - тижорат ташкилот. Тижорат банклар фаолиятининг асосий мақсади ўз таъсисчиларига ва акциядорларига даромад келтиришдир. Ўз хизматларини тижорат банклар шартномалар асосида белгилаган тўлов эвазига тақдим этади. 3)омонатларни қабул қилиш, кредитлаш ва ҳисоб-китобларни амалга ошириш бўйича фаолиятни олиб боради. Кўп ташкилотлар фаолиятнинг бу уч турини амалга оширишлари мумкин. Масалан, инвестицион компания ва инвестицион фондлар юридик ва жисмоний шахсларнинг бўш маблағларини жалб қилишлари ва улар эвазига бошқа корхоналарнинг услуш ва акцияларини сотиб олишлари мумкин. Клиринг ташкилотлар ўз аъзолари бўлмиш юридик шахслар ва тадбиркорлар ўртасидаги ҳисоб-китобларни амалга оширишлари мумкин. Ўзаро кредит жамиятлари ўз аъзоларидан бадал сифатида йигган маблағлар эвазига ўз аъзоларга кредитлар бериши мумкин.
Банк деб фақат юқорида кўрсатилган учта операцияни мажмуини бажарадиган ташкилот аталиши мумкин. Халқаро молия ташкилотлар мутахассисларининг фикрича тижорат банкларнинг бошқа молия ва кредит ташкилотларидан асосий фарқи тижорат банкларнинг талаб қилингунча сақланадиган омонатларнинг қабул қилиш ҳуқуқидадир. Банкларнинг худди шу ҳуқуқи замонавий давлатларнинг барчасида банкларга ўрнатилган қатор талаблар асосдир. Бу талабларнинг ҳаммаси тижорат банклар мижозлардан қабул қилган пул маблағларини сакдашни таъминлашга йўнатилган.
Замонавий ривожланган давлатларда тижорат банкларнинг омовий мақомига катга аҳамият берилади. У ерда тижорат банкларга фақат банк эгаларининг шахсий тадбиркорлик иши бўлиб қолмай, банк тизимга қўшилган, жамиятнинг хўжалик ҳаётида муҳим рол ўйнайдиган ва шу сабабли ваколатли давлат органлари томонидан анча хуқуқий тартибга солинадиган ташкилот сифатида қаралади. Шу сабабли замонавий ривожланган давлатлар юридик фанида банклар иккита - хусусий-хуқуқий ва оммовий-ҳуқуқий мақомга эга деган фикр тан олинган.

Download 445,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish