Асбобларни лойищалаш ва ишлаб чи=ариш



Download 2,84 Mb.
bet7/30
Sana03.11.2022
Hajmi2,84 Mb.
#859798
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   30
Bog'liq
Кесиш назарияси1

t 
бу ерда: Dзекернинг диаметри, мм
d – тешикнинг ишлов беришдан олдинги диаметри, мм
Суриш – зенкерлашда суриш қиймати кесувчи асбоб бир марта тўла айланганда ўз ўқи бўйлаб сурилиш қийматига тенг бўлади ва мм ҳисобида ўлчанади. Тезкесар пўлатлардан тайёрланган асбоблар билан зенкерлашда суриш қиймати куйидаги формуладан ҳисоблаб топилади:
S  Cs · D0.6
бу ерда: S – суриш қиймати, мм/айл.
Cs ишлов бериладиган материалга ва ишлов бериш
базаси шароитига боғлик коэффициент.
D – зенкер диаметри, мм
Зенкерларда ҳам худди развёрткалардаги каби бир нечта кесувчи тишлар бўлади, бунда хар бир кесувчи тишга тўғри келадиган суриш қиймати куйидаги ифодадан топилади:


Sz  ;
бу ерда: Szбир кесувчи тишга тўғри келадиган суриш
қиймати, мм/айл.
Z – кесувчи асбобнинг кесувчи қирраларнинг сони .
Кесик қалинлиги – зенгер хар бир кесувчи қирраси йўнадиган кесикнинг қалинлиги қуйидагича _ниқланади:


а  Sz · sin 
бу ерда: а - кесиб олнадиган қириндининг қалинлиги мм;
sin - зенгер кесувчи қиррасининг пландаги асосий бурчаги.
Кесикнинг эни қуйидаги ифодадан топилади:

b  


бу ерда b - кесиб олинадиган қириндининг эни мм.


Кесиш тезлиги – зенкрлашда кесиш тезлиги кесувчи асбобнинг минутга айланишлар сони билан қуйидаги муносабат минутга айланишлар сони билан қуйидаги муносабат орқали боғланган:
V  м/мин

Формуладан кўриниб турибдики, кесиш тезлиги ишлов бериладиган материалнинг физик-механикавий хоссаларига, кесувчи асбобнинг диаметри D га, кесувчи асбобнинг турғунлиги r га, кесиш чуқулиги t , суриш s ва ишлов бериш шароитига боғлиқдир. Cv коэффицентининг ва даража кўрсаткичлари xv, m. uv ва yv нинг қийматлари кесиш режимларига оид справочник ва нормативлардан топилади.


Зенкернинг асосий қиррасига куйилган тенг таъсир этувчини худи нормалашда бўлгани каби, ташкил этувчи Pz, Py ва Px кучларга ажратиш мумкин. Тангенциал Pz кучлар бўровчи моменти М ҳосил килади, бу станокнинг асосий ҳаракат механизмини енгади. Радиал Ру кучни ҳосил килади. Суриш кучи Рх ва буровчи моменти М куйидаги формуладан ҳисоблаб топиш мумкин:

Download 2,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   30




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish