Асосий жараёнларнинг турлари. Гидромеханик, иссиқлик ва моддалар алмашуви жараёнларининг бирликлари. Ўхшашлик назарияси асослари. Физик катталикларнинг ўлчов тизимлари


МАССА АЛМАШИНИШ ЁКИ ДИФФУЗИОН ЖАРАЁНЛАР -



Download 260,5 Kb.
bet3/13
Sana18.04.2023
Hajmi260,5 Kb.
#929971
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13
Bog'liq
1-маъруза КТЖваК 1-кисм

МАССА АЛМАШИНИШ ЁКИ ДИФФУЗИОН ЖАРАЁНЛАР - бу шундай жараёнларки, бунда концентрацияси юқори фазадан концентрацияси паст фазага турли агрегат ҳолатларда масса ўтади.
Бу жараёнларга абсорбция ва десорбция, ҳайдаш ва ректификация, адсорбция, экстракциялаш, эриш, кристалланиш, намлаш, қуритиш, ион алмашиниш ва бошқалар киради.
Масса алмашиниш жараёнларнинг тезлиги масса ўтказиш қонунлари билан аниқланади ва қуйидаги кинетик тенглама орқали топилади:



бу ерда М – ўтказилган масса миқдори; C - жараённи ҳаракатга келтирувчи куч, ўртача концентрациялар фарқи; К3 - масса ўтказиш коэффициенти; R3диффузион қаршилик.


КИМЁВИЙ ВА БИОКИМЁВИЙ ЖАРАЁНЛАР - бу шундай жараёнларки, уларда моддаларнинг кимёвий таркиби ва хоссалари ўзгариши билан характерланади. Ушбу жараёнларнинг тезлиги кимёвий кинетика қонунлари билан аниқланади ва қуйидаги тенглама ёрдамида ифодаланади:



бу ерда М - кимёвий жараён пайтида ўтган масса миқдори; V - реактор (қурилма) ҳажми; К4 - кимёвий жараён тезлиги коэффициенти; f(c) – жараённи ҳаракатга келтирувчи куч бўлиб, реакцияда иштирок этувчи моддалар концентрацияларининг функциясидир.


Шундай қилиб, юқорида кўриб чиқилган ҳамма кинетик тенгламалар қуйидаги умумий кўринишга келтирилиши мумкин:


I = lx

бу ерда I – жараённи ўтиш тезлиги; х – жараённи ҳаракатга келтирувчи куч, турли катталиклар фарқи (босим, температура, концентрация); l - ўтказувчанлик коэффициенти, бирор жараён учун скаляр катталик бўлиб, қаршиликка тескари катталик.


Турли жараёнларнинг тезлик коэффициентлари асосан материал оқимларининг ҳаракат тезлигига боғлиқ. Шунинг учун, ҳамма кинетик қонуниятлар материал оқимларининг ҳаракат қонунларига асосланади.
Кинетик тенгламалар таҳлили жараённи интенсивлашнинг умумий принципларини аниқлаш имконини беради. Жараён тезлигини ошириш учун ҳаракатга келтирувчи кучни ошириш ва қаршиликни камайтириш керак.
Исталган жараён таҳлил қилинганда «ҳаракатга келтирувчи куч» асосий омилдир.
Жараёнларнинг кинетик қонуниятларини билиш ва тўри аниқлаш турли хилдаги қурилмаларнинг асосий ўлчамларини топишда асос бўлади.

Download 260,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish