Бошкарув объектив зарурият ва максадга йуналтирилган жараён сифатида



Download 153,5 Kb.
bet5/10
Sana24.02.2022
Hajmi153,5 Kb.
#184617
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
Sanoatda-zamonaviy-boshkaruv-tizimi

Тамойиллар

Изох

1.

Демократия тамойили

  • инсоннинг уз хохиш-иродасини эркин билдириш хамда уни амалга ошириш;

  • барча фукароларнинг тенг хукуклилиги;

  • давлат ва жамият бошкарувида конун устуворлиги;

  • давлат ва нодавлат иктисодиётидан сайловчилар олдидаги жавобгарлиги ва бошкалар

2.

Иктисодий муносабатларни демократиялаш тамойили

  • монополлашган иктисодиётдан эркин иктисодиётга;

  • социалистик мусобокадан эркин, соф ракобатга;

  • катъи белгиланган нархлардан эркин нархларга;

  • давлатлашган мулкдан хилма-хил мулкчиликка асосланган иктисодиётга утиш

3.

Юксак маънавий тамойил

  • мустакиллик тафаккурини кенгрок тушуниш,

яъни:

  • Узбекистон давлатининг истикболи ва истиклоли хакида кайгуриш;

  • узининг ва уз халкининг, ватанининг кадру киммати, ор-номусини англаб, уни химоя килиш;

  • юксак гоялар, янги кашфиётлар, ниятлар огушида мехнат килиб, истеъдоди ва иктидори, бор имкониятини, керак булса, жонини юрт истикболи, элига бахшида этиш




Миллий хафсизликни таъминлаш тамойили

  • Узбекистоннинг дунё хамжамиятига кириш суръатларини тезлаштириш;

  • турли халкаро, давлат ва нодавлат ташкилотлари ишларида фаол иштирок этишни таъминлаш

Узбекистоннинг истиклол йули Ислом Каримовнинг бозор муносабатларига утиш юзасидан олга сурган беш тамойилига асосланади. Уларнинг мохияти куйидагича (14-жадвал):

14-жадвал
Беш асосий тамойил1



Асосий тамойиллар

Асосий тамойилларнинг мохияти

1.

Иктисодиётнинг сиёсатдан устуворлиги

Иктисодий ислохотлар хеч качон сиёсат ортида колмаслиги керак, улар бирорта мафкурага буйсундирилиши керак эмас. Бунинг маъноси шуки, иктисодиёт сиёсатдан устун туриши керак.
Хам ички, хам ташки иктисодий муносабатларни мафкурадан холи килиш зарур.

2.

Давлат бош ислохотчи

Давлат бош ислохотчи булиши лозим. У ислохотларнинг устувор йуналишларини белгилаб бериши, узгартиришлар сиёсатини ишлаб чикиши ва уни изчиллик билан утказиши, жахолатпарастлар ва консерваторлар каршилигини бартараф этиши шарт

3.

конунлар ва уларга риоя килиш устуворлиги

конунларга риоя этиш устувор булиши лозим. Бунинг Демократик йул билан кабул килинган Конституция ва конунларни хеч истиносиз хамма хурмат килиши ва уларга огишмай риоя этиши лозим




Кучли ижтимоий сиёсат юритиш

Ахолининг демократик таркибини хисобга олган холда кучли ижтимоий сиёсат утказиш.
Бозор муносабатларини жорий этиш билан бир вактда ахолини ижтимоий химоялаш юзасидан олдиндан таъсирчан чоралар курилиши лозим. Бу бозор иктисодиёти йулидаги энг долзарб вазифа булиб келди ва бундан кейин хам шундай булиб колади




Бозор иктисодиётига секин-аста, боскичма-боскич утиб бориш

Бозор иктисодиётига утиш объектив иктисодий конунларнинг талабларини хисобга олган холда, утмишдаги «инкилобий сакрашлар» сиз, яъни эволюцион йул билан, пухта уйлаб, боскичма-боскич амалга оширилиши керак

Ушбу тамойиллар Узбекистоннинг узига хос шароитларини хисобга олган холда изчиллик шароитларини шакллантириб ва ривожлантириб боришни, унга аста-секин, боскичма-боскич, ахолининг заиф катламларини химоя кила бориб, ижтимоий-иктисодий ва маънавий баркарорликни таъминлаш оркали бозор муносабатларига утишни билдиради. Айни вактда улар кенгаш, хамжихатлик, маслахат билан иш юритишни, шижоат ва тавакаллчилик билан харакат килишни талаб этади. Бу орада сохибкирон Амир Темурнинг куйидаги сузларини келтириш уринлидир. «Тажрибамдан курилганки, ишбилармон, мардлик ва шижоат сохиби, азми катъи тадбиркор ва хушёр бир киши минг-минглаб тадбирсиз, локайд кишилардан яхшидир. Чунки тажрибали бир киши минг кишига иш буюради».2


Саноат ишлаб чикаришининг тармоклари, корхоналари ва бошка сохаларини бошкаришда бир катор бошка тамойиллардан хам кенг фойдаланиш мумкин, улар жумласига куйидагиларни киритиш мумкин:

  • яккабошчилик ва бошкарувда хамжихатлик;

  • бошкариш жараёнида режалиликни бозор талаблари билан боглаб олиб бориш;

  • баркарорлик тамойили;

  • мехнатни моддий ва маънавий рагбатлантириш тамойили;

  • илмийлик тамойили;

  • тежамкорлик тамойили;

  • кадрларни танлаш ва жой-жойига куйиш тамойили.

Рахбарлик килишнинг фундаментал коидаларини амалга ошириш учун бир канча усуллардан фойдаланиш керак. Улар жумласига куйидагилар киради:

  • ташкилий-маъмурий усуллар;

  • иктисодий усуллар;

  • ижтимоий-рухий усуллар;

  • тарбиявий усуллар;

  • хукукий усуллар ва х.к.лар.


Download 153,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish