Фанидан Мустақил иш Мавзу



Download 0,58 Mb.
bet2/3
Sana04.06.2022
Hajmi0,58 Mb.
#636982
1   2   3
Bog'liq
sof tugma elementlar

Асосий қисм
Соф туғма элементлар. Интерметалл бирикмалар.
Бу гуруҳ минералларининг сони 80 дан ортиқ. Булардан 30 таси металлар ва улар баъзан “асл елементлар” ҳам дейилади. Менделеев жадвалининг охирида жойлашган инерт газлари - Ҳе, Не, Aр, Хе ва Рн ҳам ушбу гуруҳга киради. Ер пўстида соф туғма елементламинг умумий миқдори 0,1% ни ташкил етади. Бу миқдоминг 0,04% ни азот ва 0,01-0,02% ни кислород ташкил етади. Соф туғма елементларга платиноид ва темир гуруҳи минераллари ҳам киради. Менделеев жадвалининг ўнг қисмида жойлашган маргимуш, сурма ва висмут минераллари бошқаларига нисбатан кенгроқ тарқалган. Соф туғма елементламинг кристалл структураси жуда хилма-хил. Aтомлари орасидаги боғланиш ўта кучли. Ушбу гумҳга кирадиган металлар електми ва иссиқиикни яхши ўтказади. Яна бир хусусиятлари уларни жилолаганда юзаси кучли ялтирайди ва юқори даражада нур қайтариш хусусиятга ега бўлади. Бу гуруҳга кирган платиноидлар ва олтинламинг солиштирма оғирлиги барча маълум минераллар солиштирма оғирлигидан жуда катта. Бу гумҳга кирувчи металламинг яна бир хусусияти - уларнинг пачақланувчилиги ва егилувчанлигидир. Соф ҳолда учрайдиган минераллар Мис - Cу. У кимёвий жиҳатдан соф ҳолда бўлади, баъзан таркибида аралашма ҳолда - Aг, Aу ва Фе учрайди. Мис-тоғ жинсларининг дарзлик ва ёриқларида кўпинча нотўғри шаклда дендритлар баъзан пластинкачалар ҳолида бўлади. Баъзи конларда йирик, оғирлиги бир неча тоннага тенг боМган уюмлари (Aмериканинг «Юқори кўл» 68 вилоятида) топилган. Соф ҳолдаги миснинг оғирлиги 1000 тонна атрофидаги бўлаги Россиянинг Екатеринбург вилоятидаги Гумежевский конида топилган.

1-расм. Миснинг кристалл структуралари
Миснинг ранги - қизил. Металл каби ялтироқ, қаттиқлиги 2,5-3; яхши егилувчанлик хусусиятига ега. Синиши илгакли, уланиш текислиги йўқ.Солиштирма оғирлиги 8,5-8,9.У електр токини яхши ўтказади. Ушбу хусусиятлари билан бошқа минераллардан фарқланади. Мис ҲНОс кислотада осон ерийди, ҲC1 да қийинлик билан ериб, мис хломи юзага келтиради. Соф мис турли геологик жараёнларда юзага келади, аммо кўп миқдорда гидротермал ва екзоген шароитда пайдо бўлади. Олтин - Aҳ. Табиатда олтин тоза ҳолда учрайди- 98-99%, баъзан аралашмада 65-75% атрофида. Олтин таркибида кумуш 30%, мис еса 9,2%; баъзан 20% бўлса - “купроаурит” дейилади. Олтиннинг куб сингониядаги хили табиатда кам тарқалган. Баъзан октаедр, ромбододекаедр қиёфасида учрайди. Ранги - тилла сариқ (кумушга бойи оч сариқ). Олтин одатда ялтироқ металл, қаттиқлиги 2,5-3. Олтин егилувчан ва чўзилувчан бўлади. У осонлик билан пачоқланиб юпқа варақчаларга айланади. Табиатда олтин майда - дисперс ҳолда бўлади. Олтиннинг бир оз қисми сулфид минералларида пирит, халкопирит ва арсенопиритларда жойлашади. Олтиннинг йирик кристаллари мавжуд, аммо кам учрайди.Чилида сочма чўкинди жинслар праларида 153 кг соф олтин топилган. Aвстралияда (Уелсда) 93,5 кг, Россиянинг Челябинск вилоятида (Миас) 36,0 кг оғирликдаги олтин топилган. Олтин кислоталарда еримайди (фақат КCН да ерийди).Ўтаасос магматик тоғ жинсларида олтиннинг миқдори бошқа магматик жинсларга нисбатан 10 баробар кўп (310-6%) бўлади, аммо ол тиннинг аксарият конлари нордон магманинг гидротермал маҳсулидан пайдо бўлади. (1-расм). Миснинг кристалл структуралари олтиннинг аксарият конлари нордон магманинг гидротермал маҳсулидан пайдо бўлади. Масалан, Зармитон (Шимолий Нурота) ва Мурунтов (Қизилқум) олтин конлари шу ҳолда юзага келган. Олтин кварс томирларида ва баъзан штокверк шаклларида сулфид минераллари, теллуридлар, шеелитлар билан бирга учрайди. (2-расм)

Download 0,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish