Мундарижа бет Кириш


Жараённинг физик – кимёвий асослари



Download 1,6 Mb.
bet3/7
Sana22.02.2022
Hajmi1,6 Mb.
#115221
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
amaliyot to‘liq

4. Жараённинг физик – кимёвий асослари
Карбамид синтези жараёни 150-220°С ҳароратда ва 7-100 МПа босим остида аммиакга карбонат ангидридни таъсир эттириб олинади. Бунда аввал аммоний карбамат ҳосил бўлади:
2NН3(г) + С02(г)  NН2СООNН4(с) + 125,6 кж
сўнгра сув ажралиб чиқиб, карбамидга айланади:
(NН2)2СООNН4(с)  (NН2)2СО(с) + Н20(с) - 15,5 кж
Жараён иккита фаза чегарасида содир бўлади: газ холатидаги (NН3, СО2, Н2О) ва суюқ (суюқланма ва эриган моддалар) аммиак, аммоний карбамат, карбамид, аммоний карбонат тузлари) ва сув.
Карбамид асосан суюқ фазада, яъни суюқланган аммоний карбаматдан ҳосил бўлади. Чунки қаттиқ аммоний карбамат қиздирилганда парчаланиши кийиндир. Аммоний карбаматни ҳосил бўлиши эса босим ошишига боғлиқ, бўлади. Атмосфера босимида ва юқори бўлмаган хароратда аммоний карбамат ҳосил бўлиши жуда секин кечади. Босим 10 МПа ва харорат 150°С да эса жуда тез содир бўлади. Бунда аммоний карбаматнинг карбамидга синтези ҳам тезлашади.
Карбамид суюқланган аммоний карбаматдан ҳосил бўлсада, унинг суюқланиш хароратидан қуйироқда бўлади NН2СООNН4 152°С да суюқланади. Чунки аммоний карбаматдан ажралиб чиқаётган сув молекуласи унинг суюқланиш хароратини пасайтиради. Масалан, суюқланмада 9,2% сув бўлса NН2СООNН4 нинг суюқланиш харорати 140°С га тенг бўлади. Сувнинг миқдори 14,7% га ортиши билан суюқланиш харорати 130°С гача пасаяди. Бунинг натижасида суюқ фаза хажми кўпаяди. Сув таъсирида маҳсулот таркибидаги бир қисм аммоний карбамат аммоний карбонатга, сўнгра у эса аммоний бикарбонатга айланади. Ҳосил бўладиган карбамид ҳам аммоний карбаматнинг суюқланиш хароратини пасайтиради. Масалан, 51% NН2СО0NН4 ва 49% (NН2)2СО дан иборат аралашманинг суюқланиш (эвтетик) нуқтаси 98°С дир.
Карбамиднинг ҳосил бўлиши харорат кўтарилиши билан ортиб боради. Харорат 180°С дан юқорида карбамиднинг унуми максимумга эришади. қиздириш вақти ортган сайин аммоний карбаматнинг карбамидга конверсия даражаси пасая боради . Чунки харорат кўтарилгач, конверсия даражаси ошиши билан биргаликда карбамиднинг NН3 ва СО2 га парчаланиш жараёни ҳам содир бўлади ва бунда бошқа қўшимча жараёнларни ҳам боришини кузатиш мумкин. Жараёнда СО2 нинг ортиқча миқдори карбамид унумининг ортишига деярли таъсир этмайди. Одатда карбамид ишлаб чиқаришда аммиак синтези жараёнларида тўпланадиган карбонат ангидрид хом ашё сифатида ишлатилади. Бу хом ашё таркибидаги Н2, СО, N2, 02 ва бошқа қўшимчалар карбамид унумига салбий таъсир этади. Газлар аралатимаси таркибидаги СО2 нинг миқдори 98-99% дан 85-86% гача пасайганда конверсия даражаси 65% дан 45% гача пасаяди. Карбамид синтези учун ишлатиладиган газлар аралашмасида аммиак миқдорининг ортиб бориши карбамиднинг унумига ижобий таъсир этади. Аммиак миқдорининг белгиланган стехиометрик меъёрдан ортиқча бўлиши реакция жараёнида ҳосил бўладиган сувни бириктириб, реакцион мувозанатни карбаматдан карбамид ҳосил бўлиши томонга силжишини таъминлайди ва моддалар ҳосил бўлишини, шунингдек жихозлар коррозиясини камайтиради.



Download 1,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish