Учебное пособие, Т.: «Aloqachi»



Download 0,99 Mb.
bet5/6
Sana16.06.2022
Hajmi0,99 Mb.
#676716
TuriУчебное пособие
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
suniy yoldosh aloqa tizimlari va das

Ўртача баландликли

  • Ўртача баландликли тизимлар геостационар тизимларга қараганда ҳаракатдаги абонентларга хизмат кўрсатишнинг сифатлироқ характеристикларини таъминлайди, чунки абонентнинг кўриш майдонида бир вақтда кўп сонли КАлар бўлади. Бунинг ҳисобига КАни кўришнинг минимал бурчакларини 25о — 300о гача ошириш имконияти пайдо бўлади.

Ногеостационар орбитал гуруҳнинг (ОГ) жойлашиш ўрнини аниқлашда табий чеклашларни ҳисобга олиш зарур, бу Ернинг магнит майдони қамраб оладиган Ван-Аллен радиацион тасмалари дейиладиган зарядланган заррачаларниннг фазовий тасмалари ҳисобланади. Юқори радиацияси биринчи барқарор тасмаси тахминан 1500 кмда бошланади ва бир неча минглаб километрларгача чўзилади, унинг “қадами” экваторнинг ҳар иккала томони бўйича тахминан 300 кмни ташкил этади. Иккинчи тасма шундай юқори интенсивликда 10 минг имп./с) экваторнинг ҳар иккала томони бўйича тахминан 500 кмни қамраб олиш билан 13 дан 19 минг камгача баландликларда жойлашади.

  • Ногеостационар орбитал гуруҳнинг (ОГ) жойлашиш ўрнини аниқлашда табий чеклашларни ҳисобга олиш зарур, бу Ернинг магнит майдони қамраб оладиган Ван-Аллен радиацион тасмалари дейиладиган зарядланган заррачаларниннг фазовий тасмалари ҳисобланади. Юқори радиацияси биринчи барқарор тасмаси тахминан 1500 кмда бошланади ва бир неча минглаб километрларгача чўзилади, унинг “қадами” экваторнинг ҳар иккала томони бўйича тахминан 300 кмни ташкил этади. Иккинчи тасма шундай юқори интенсивликда 10 минг имп./с) экваторнинг ҳар иккала томони бўйича тахминан 500 кмни қамраб олиш билан 13 дан 19 минг камгача баландликларда жойлашади.

Паст айланишли

Экватор текислигига нисбатан орбита текислигининг оғиши қийматига боғлиқ равишда пастки экваториал (оғиш 0о), қутбий (оғиш 90о) ва оғма орбиталарга бўлинади. Кичик оғишли ва қутбий орбиталарли тизимлар 30 йилдан бери мавжуд ва асосан илмий-тадқиқотлар мақсадлари, масофадан зондлаш, навигация, метрологик кузатишлар, Ер сиртини суръатга олиш учун қўлланилади. Мобил ва персонал алоқани ташкил этиш учун бу тизимлар фақат сўнгги 5-7 йилларда ишлатилмоқда. Бугунги кунда 700—1500 км баландликлардаги кичик оғишли ва қутбий орбиталарли, шунингдек 2 минг км баландликдаги пастки экваториал орбиталар энг жадал ўзлаштирилмоқда.


Download 0,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish