Узбекистон республикаси кишлок ва сув хужалиги вазирлиги тошкент ирригация ва кишлок хужалигини механизациялаш инженерлари институти



Download 0,73 Mb.
bet4/21
Sana01.06.2022
Hajmi0,73 Mb.
#625882
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   21
Bog'liq
Сув ресурс бошк маъруза

Жами гидросфера

1454000

525

2800

Дарёларни четлаб утиб океанга куйладиган ер ости суви окимини хисобга олиб: *) - 4200 йил; **) - 280 йил;


Жадвалдан куриниб турибдики океан сувларини янгиланиш фаоллиги 3000 йилда. Ер ости сувларини янгиланиш бир мунча секин булиб, бу ернинг чукур катламларидаги намокоб сувларни ута секин фаолиги хисобигадир, лекин ернинг фаол янгиланиш зонасидаги ер ости сувлари хар 300 йилда янгиланиб туради. Кутб коплама музликларини ва музликларини ва музларни янгиланиши ута секин юз беради. Дарё сув ресурслари атмосферадаги сув бугларини янгиланиш тезлигидан кейин юкори янгиланиш фаоллигига эгардир. Дарё сувлари уртача хар 11 суткада янгиланиб туради шунинг учун у табиий холда амалий жихатдан доимо чучук булиб сув ресурсларини асосий манбаи булиб хизмат килади.
Янгиланиши канчалик секин булса бундай сувларни таркибидаги тузлар микдори шунчалик юкоридир ва бунга карамакариш янгиланиш фаоллиги юкори булса бундай сувлар чучукдир. Суви окиб чикиб кетмайдиган шур куллар хакида алохида гапириш зарурдир, улар океан ва чукур катламлардаги ер ости сувлари каби сувни айланма харакатини курукликни суви окиб чикиб кетмайдиган кисмини боши берк звеносидир.
Юкорида сувни айланма харакати хакида айтилганларга якун ясаб куйидаги энг мухим кизиктирувчи конуниятларни такидланиши:

  • чучук сувларни асосий манбаларини ута юкори янгиланиши;

  • айланма харакат жараёнидасув ресурсларини чучукланиши юз бериди;

  • сувни айланма харакати;

  • бу уз мохияти билан сувни глобал чучуклаштирувчи манбадир.

Бу конуниятлар куплаб бошка гидрологик жараенларни ривожланиши учун заминдир хамда гидрологик узгартиришларни ва сувларни ифлосланишдан мухофаза килишни илмий асосланган самарадор йулларини танлашни назарий асоси булиб хам хизмат килади. Амалий максадлар учун сув ресурсларидан фойдаланиш ва мухофаза килиш масалаларини ечим хамда кишлок хужалигини, саноатни ва транспортни сувга булган талабларини таъминлаш максадлари учун ахоли яшаш жойлари якинидаги сув ресурсларини билиш зарурдир. Гидрология фанини ривожланиши асосида 300 йил мобайнида сув балансини уч компонентли тенглама ёрдамида ифода этилган:
Е = О + Б (ёгинлар тенг сув окими плюс бугланиш). Уни биринчи булиб фанцуз олими Пьер Перо (ишлатган) таклиф этган.
Кейинчалик М.И.Львович уз тадкикотлари натижасида сув балансини олти компонентли тенгламасини таклиф этди:
Е = О + Ер ОСТИ + Б; О + Ер ОСТИ = Д; W = Е - О = Ер ОСТИ + Б;

КТ = Ер ости Кб = 1 - Кт = Б ;


W W
Бу ерда:
W - худудни умумий намланиши;
Б - бугланиш;
Е - атмосфера ёгинлари;
О - ер усти тошкин сув окими;
Д - тулик дарё суви окими;
Ер ости - дарёга окиб келаётган ер ости суви окими.
Ер шарини сув баланси (М.И.Львович буйича)
4-жадвал

Ер шарини кисмлари

Майдо-ни минг км2

Ёгинлар

Парланиш

Оким







Минг км3

Мм

Минг км3

Мм

Минг км3

Мм

Дунё океани

361

411

1140

453

1254

41

114

Курукликни этак кисми

107

106

910

65

560

41

350

Курукликни кисми

42

75

238

75

238

-

-

Куруклики хаммаси

149

181

1148

140

798

41

350

Ер шари

510

525

1030

525

1030

-

-




Download 0,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish