Тошкент кимё-технология институти ёқИЛҒи ва органик бирикмалар кимёвий технологияси факультети



Download 2,87 Mb.
bet5/43
Sana16.04.2022
Hajmi2,87 Mb.
#556958
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   43
Bog'liq
ФИЗИКА МАСАЛАЛАР ТЎПЛАМИ 2 - кисим

Расм 3

Тушунтириш. Биз формула ( ) дан симнинг радиусини кўндаланг кесимининг юзаси Диаметри 2.r га тенг бўлади. (I=U/R) Ом қонунидан фойдаланамиз U =IR дан.
Ечиш: Миснинг кўндаланг кесим юзасини ва солиштирма қаршилигини топамиз:




Маълумки; бундан:


Диаметри икки баравар радиусга тенг шунинг учун 2.r=2,1 мм.
б) U =IR дан ҳар бир симдаги кучланиш тушишини аниқлаймиз:
U =IR =(4,0A).(0,10 Ом)=0,40 B
Қаршиликнинг ўзгариши.
Қаршиликнинг ўзгариши R қаршиликли ўтказувчан симнинг узунлиги 2 марта камайса, қаршилиги қандай ўзгаради ?
Жавоб:L икки баравар ўзгарса, ўтказувчан симнинг кесим юзаси S бўлса у ҳолда ўтказгич хажми V=S.L бўлади. Формула ( )дан кўринадики қаршилиги камаяди.


Қаршилик термометри.
Қаршиликнинг температурага боғланишидан фойдаланиб температурани аниқ ўлчасак. Қаршилик термометрида асосан платинадан фойдаланилади. Чунки платина коррозияга чидамли бўлиб, эриш температураси жуда юқори. Қаршилик термометрининг қаршилиги 200 С да 164.2 Ом бўлсин. Қаршилик термометрини суюқлик солинган идишга ботирилса унинг қаршилиги 187.4 Ом бўлиб қолади. Суюқликнинг температурасини аниқланг.
Тушунтириш Маълумки R қаршилик солиштирма қаршилик ρ га пропорционал. Биз ва формулалардан фойдаланиб R температурага боғланишини ёзиб оламиз ва кейин суюқликнинг температурасини аниқлаймиз.
Ечиш:
Биз ( ) формулани га кўпайтирамиз, у ҳолда:

Бўлади бун бу Т0=200 С даги қаршилик.
Юқоридаги формуладан: бўлади.
Бундаги катталикларни сон қийматини қўямиз:

Изох Жуда кўп холларда температурани ўлчашда термисторлардан


Расм 4

(Расм 4) фойдаланилади. Термисторлар – бу оксидли ёки ярим ўтказгичли резисторлардир. Уларнинг қаршилиги температурага албатта боғлиқ бўлади. Термисторлар ўлчами жуда ҳам кичик бўлади, шунинг учун жуда ҳам температурани сезади.



Автомомиль фараси
Кучланиши 12 В, қуввти 40 ватт бўлган автомобиль фарасининг қаршилигини ҳисобланг (Расм 5).
Тушунтириш:


Расм 5



Берилган ρ=40 ватт а v=12В
бундан




Изох Бу қаршиликда лампочка 40 Ватт қувватли ярқираб ёнади. Агар лампочка совуқ бўлса, қаршилиги шунчалик кичик бўлади.
Электр иситгич
Электр иситгич 120 В кучланишга уланган. Ундан 15 А ток ўтиб туради. У қандай электр қувватга эга ? Агар соатига электр энергияга 9,2 цент тўланадиган бўлса, ҳар куни 3 соат манбаъга уланса бир ойда (30 кунда) қанча цент тўланади?
Тушунтириш:
Биз электр токининг қуввати формуласи орқали қувватни топиб оламиз. Бир куннинг 3 соатига пул тўланса демак 30 кунда 90 соат учун пул тўлаш керак.
1 киловатт – соат учун $ 0,092 тўланади.
Ечиш: Қувват қуйидагига тенг, яъни


90 соат учун тўланадиган пулни хисоблаймиз, яъни:
(1,8 кВт) (90 h) ($ 0,092/кВт)=$ 15


Предохранитель портлайдими ?

(Расм 6) да кўрсатилган занжирдаги барча асбоблардан ўтаётган натижавий йиғинди токни аниқланг.


Тушунтириш: Ҳар бир электр асбоб 120 В кучланишга эга. Занжирдан оқиб ўтаётган ток
га тенг
Ечиш: (Расм 6)да қуйидаги электр асбоблардан ток оқиб ўтади:

  1. лампочкадан

  2. электр иситгичдан

  3. мтереодан максимум

  4. соч қуритгичдан


Расм 6



Барча асбоблардан ўтадиган йиғинди ток кучи қуйидагича бўлади:
0,8А+15А+2,9А+10А=28,7А
Энг катта ток электр иситгичга сарф бўлар экан. Агар электр иситгичнинг шнури жуда калта бўлса, сиз уни чўзиб туриб 11 А ток кучини разеткага уласангиз, нима учун бу хавфли ?






Download 2,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   43




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish