Xix боб Нафас олиш системаси


-расм. Ўпка. Ўпка ичи ҳаво йўллари



Download 1,92 Mb.
bet4/6
Sana05.12.2022
Hajmi1,92 Mb.
#879495
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
1. Нафас системаси.

224-расм. Ўпка. Ўпка ичи ҳаво йўллари. Гематоксилин-эозин билан бўялган.
1-йирик бронх, 2-ўрта бронх, 3-кичик бронх, 4-терминал бронхиола, 5-ўпка ацинусининг элементлари, 6-қон томирлар, 1.1 – шиллиқ ва шиллиқ ости пардалар, 1.1.1 – эпителий, 1.1.2 - хусусий пластинка, 1.1.3 - мушак пластинка, 1.1.4 - шиллиқ ости парда без охирги бўлимлари билан, 1.2 –фиброз-тоғай парда, 1.2.1- гиалин тоғай пластинкаси, 1.3 - адвентиция парда.
Ўрта бронхларда кўп қаторли цилиндрсимон эпителий пастроқ, қадаҳсимон ҳужайралар камроқ, аммо шиллиқ парданинг мускул пластинкаси кучлироқ ривожланган бўлади. Шиллиқ ости пардада безлар камроқ бўлиб, группа-группа бўлиб жойлашади. Фиброз-тоғай пардаси толали бириктирувчи тўқималардан иборат бўлиб, унинг таркибида эластик характерга эга кичик тоғай пластинкалари (тоғай оролчалари) ни учратиш мумкин. Ташқи адвентиция пардаси сийрак шаклланмаган бириктирувчи тўқимадан тузилган бўлиб, у бўлакчалараро бириктирувчи тўқимага ўтиб кетади.
Ўрта калибрдаги бронхлар тармоқланиб, диаметри 1—2 мм бўлган кичик ёки ўпка ички бронхларини ҳосил қилади. Бронхларда эпителий киприкчали бўлса ҳам, аммо бир қаторли цилиндрсимон бўлиб қолади. Қадаҳсимон ҳужайралар йўқола бошлайди. Шиллиқ парданинг мушак пластинкаси яхши ривожланмаган бўлиб, шиллиқ ости пардада безлар йўқолган бўлади. Фиброз-тоғай пардаси ҳам бўлмайди.
Кичик бронхлар тармоқланиб, диаметри 0,5 мм бўлган охирги ёки терминал бронхиолаларни хосил қилади. Бу бронхиолаларнинг шиллиқ пардаси киприкчали бўлмаган кубсимон микроворсинкали ва секретор эпителий билан қопланган. Эпителий остида эластик толалари бўйлама жойлашган шиллиқ парданинг хусусий қавати жойлашади. Уларнинг орасида силлиқ мушак ҳужайраларининг айрим толалари ётади.
Терминал бронхиолалар броих дарахтининг охири бўлиб, улардан сўнг альвеолалар дарахти ёки ўпканинг респиратор бўлими бошланади.
Упканинг респиратор бўлими. Бу бўлимнинг морфологик бирлиги ўпканннг ацинуси ҳисобланади. Ўпка ацинусининг сони иккала ўпкада 20 мингга яқин бўлиб, улар респиратор бронхиоладан бошланади. Биринчи тартибдаги респиратор бронхиола иккинчи тартибдаги бронхиолага, у эса учинчи тартибдаги бронхиолага бўлинади. Учинчи тартибдаги респиратор бронхиола альвеоляр йўлларга бўлинади, ҳар бир альвеоляр йўл эса альвеоляр қопчалар билан тугайди. Альвеоляр қопчалар эса альвеолалардан ташкил топган. Ацинуслар бир-биридан бириктирувчи тўқима орқали ажралиб туради. 12—18 ацинус эса ўпка бўлагини ҳосил қилади. Респиратор бронхиолалар бир қаватли кубсимон, киприкча тутмаган эпителий билан қопланган бўлиб, унинг остида сийрак бириктирувчи тўқимали пластинка; ундан сўнг эса айрим силлиқ мушак ҳужайралари бўлади. Тер-минал бронхиолалардан фарқли равишда, респиратор бронхиолалар деворида альвеолалар жойлашиб, улар бронхиола ичига очилади.
Альвеола йўллари бир қават эпителий билан қопланган бўлиб, унинг остида сийрак бириктирувчи тўқимали базал пластинка ётади. Альвеола йўллари деворларида бир неча ўнлаб альвеолалар ётади. Альвеола қопчалари альвеолалардан иборат бўлиб, катта одамда алвеоланинг диаметри 0,25 мм дан ошмайди. Альвеоланинг умумий сатҳи нафас олганда 100—120 м2 га тенг. Альвеолалар орасида бириктирувчи тўқимали ингичка тўсиқлар ётиб, уларда қон капиллярлари жойлашади. Альвеолаларнинг альвеоляр йўллари ва қопчалар бўшлиғига ўтиш жойида, альвеолалараро бирикитирувчи тўқимада айрим силлиқ мушак ҳужайралари




Download 1,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish