Замонавий таълим / современное образование 017, Маматқулова Н. Ш., Сирдарё вилояти халқ таълими ходимларини қайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш институти «Мактабгача, бошланғич ва махсус таълим»



Download 78,05 Kb.
Pdf ko'rish
bet6/8
Sana25.02.2022
Hajmi78,05 Kb.
#307501
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
boshlan-ich-sinflarda-matematika-fanini-itish-metodlari-amda-ulardan-samarali-foydalanish-y-llari

Кўрсатмали методлар.
Ўқитишнинг бу 
усули ўқувчиларга кузатишлар асосида би-
лимлар олиш имконини беради.
Кузатиш ҳиссий тафаккурнинг кўриниши 
бўлиб, бошланғич синфларда ундан кенг ва 
самарали фойдаланиш зарур. Атроф бор-
лиқдаги предмет, ҳодисалар ва уларнинг 
турли-туман моделлари, ҳар хил тилдаги 
кўрсатма қўлланмалар кузатиш объектлари 
ҳисобланади. Ўқитишни кўрсатма методлари-
ни ўқитишнинг оғзаки методларидан ажратиб 
бўлмайди. Кўрсатма қўлланмаларни намойиш 
қилишни ҳар доим ўқитувчининг ва ўқувчи-
лар нинг тушунтиришлари билан биргаликда 
олиб бориш мақсадга мувофиқ бўлади.
Ўқитувчининг сўзи билан кўрсатма восита-
ларидан биргаликда фойдаланишнинг тўртта 
асосий шакли аниқланган (2-расм).
Математика дарсларида кўргазмали метод-
ни амалга оширишда бир томондан ўқувчи-
ларнинг идрок этишларига, иккинчи томондан 
уларнинг тасаввурларига таяниш самарали 
жиҳатдир.
Математика дарсларида кўрсатмали метод-
лардан тўғри фойдаланиш миқдорий тасав-
вурларнинг мазмунли тушунчаларининг шакл-
ланишига имкон беради, мантиқий фикр юри-
тиш ва нутқни ривожлантиради, аниқ ҳоди-
саларни қараб чиқиш ва таҳлил қилиш асоси-
Масалан. Бир кичкина қишлоқда оила бўлган экан: 
ота, она ва икки қиз. Катта қизнинг исми Узунхон ва ки
-
чик қизнинг исми Қисқахон экан. 
Аслида қизларнинг асл исмлари Нилуфар ва Шоҳиста 
бўлиб, яқин ўтмишда бўлиб ўтган бир воқеа сабаб улар 
ўзлари учун Узунхон ва Қисқахон исмларини орттириб 
олишган экан.
Хуллас, бир куни Нилуфар ва Шоҳистанинг ойиси 
қўшни қишлоқда яшовчи бувисига ўзи пиширган сомса
-
ларни элтиб беришларини буюрибди. Шунда қизалоқлар 
тортишиб қолишибди ҳамда баҳс бойлашибди: ким 
қайси йўлдан бувисининг уйига тезроқ боради? Шоҳиста 
сой устига қурилган кўприк орқали борувчи йўлдан юр
-
гани учун бувиснинг уйига 150 қадам ташлаб, бир зумда 
етиб борибди, Нилуфар эса катта асфальт йўл орқали 
боргани учун жами 300 қадамдан ортиқ йўл сарфлабди 
ва бувисининг уйига анча кеч етиб борибди. 
Шундан сўнг оила аъзолари ўзаро қолишганда 
қизалоқларни ҳазиллашиб Узунхон ва Қисқахон деб 
чақиришар экан.
59
МАКТАБ ТАЪЛИМИ / ШКОЛЬНОЕ ОБРАЗОВАНИЕ



Download 78,05 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish