Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта маҳсус таълим вазирлиги


Оқ рангли ангоб қиздирилган оқ тупроқдан, рангли ангоб эса



Download 3,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet71/122
Sana22.02.2022
Hajmi3,76 Mb.
#111062
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   122
Bog'liq
4 УМК Архитектура ашёшунослиги a18c795be21c527da99bfb21aa325f46

Оқ рангли ангоб қиздирилган оқ тупроқдан, рангли ангоб эса 
тупроққа обдон туйилган минерал бўёқ ёки синтетик пигментлар қўшиб 
тайёрланади. Меъморчиликда қоплама ғишт ва блоклар юзаси ангоб бўёқлари 
билан суртилиб пиширилади
 
 
 
6.4-расм. Ғиштнинг янги шакли 
 


 
6.5-расм. Юзаси глазур билан сирланган сопол буюмларининг хиллари: 
1...5 — квадратли; 6...10 — тўртбурчакли; 11,12 — шаклдор бурчакбоп; 
13...16 — мураккаб 
шаклли 
(карнизбоп); 
17...20 — шаклдор 
часпак 
(плинтусбоп). 
 
Полбоп плиткалар 
Кукун бўлгунга қадар туйилган, қийин эрувчан махсус лойни нам 
ҳолатда юқори босимда зичлаб ва эригунга қадар куйдирилиб, полбоп 
плиткалар олинади. Ташқи кўриниши бўйича плиткалар бир қатламли ва икки 
қатламли, шунингдек, сиртига расмлар солингани ҳам бўлади. Полбоп 
плиткаларнинг шакли квадрат, тўғри бурчакли, уч ва олти бурчакли бўлади. 
Қалинлиги 10-13 мм, томонларининг ўлчами 50 мм дан 150 мм га тенг. 
Хозирги кунда қурилишда, асосан 5 хил турдаги (ўлчами см да): квадрат 
(150х150х15, 100х100х11, 50х50х11), тўғри тўртбурчак (150х74х15, 
120х59х11, 100х49х11), учбурчакли, олтибурчакли ва саккиз бурчакли сопол 
плиткалар кенг қўлланилмоқда. 
Мозаика поллари учун ишлатиладиган плиткалар квадрат (48х48, 22х22 
мм) ва тўғри тўртбурчак (48х22 мм) шаклида бўлади. Уларнинг қалинлиги 4 
ва 6 мм бўлиши мумкин. Сопол плиткаларни пол юзасига ёпиштиришда 
қўшилмалар қўшилган майин цемент қоришмалари ишлатилади. Қоришма 
қалинлиги 10-15 мм ни ташкил этади.  
Томбоп рангли сопол буюмлар. 
Хозир баъзи Европа давлатларида томлар 100% сопол буюмлар билан 
ёпилади. 


Черепица энг арзон, чидамли сопол том ашёсидир. У нам усулда 
тайёрланган лой қоришмасини пухта ишлаб штамплаш йўли билан махсус 
черепица зичловчи машинада тайёрланади. Рангли черепица олиш керак 
бўлса, лой қоришмага шиша саноатида ишлатиладиган хар хил сунъий ва 
табиий ранг пигментлар қўшилади. Қурилишда ариқчали қилиб штампланган, 
лентасимон, текис юзали лентасимон ва коньки симон черепицалар кўп 
қўлланади. Аммо, мўртлиги ва жуда қия (30°С гача) териш кераклиги, қўл 
меҳнатининг кўплиги уларни қурилишда кенг ишлатишга имкон бермайди. 
Черепицанинг мустаҳкамлиги 70 МПа дан, музлашга чидамлилиги эса 25 
циклдан кам бўлмаслиги керак. Револьвер зичлагич соатига 600-700 дона 
ариқчали черепица тайёрлайди. Черепица махсус хонада ёки тоннелли 
хумдонларда 36 соат давомида қуритилади ва 40-45 соатда айланма ёки 
тоннел хумдонларда куйдирилади. 1 м
2
том юзасига ёпилган тўла сувга 
тўйинган штампланган черепицанинг оғирлиги 50 кг дан, тасмасимонники 65 
кг дан ошмаслиги лозим. Черепица томга терилганида улар бири 
иккинчисининг устига ётқизилади. Шу сабабли тасмасимон текис 
черепицанинг фойдали юзаси 55% дан ошмайди. Текис ва штампаланган 
ариқчасимон ўйиқли черепицанинг фойдали юзаси 75-85% ни ташкил этади. 
Черепица чидамлилиги бўйича бошқа томбоп ашёлардан устундир. Уни 
300 мартагача музлатиб ва эритганда ҳам бузилмайди. Томнинг 1 м
2
юзасини 
қоплаш учун текис лентасимон черепицадан 40 дона, бошқа турларидан 14-20 
дона керак бўлади. 

Download 3,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   122




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish