Зилзила ҳақида умумий маълумотлар



Download 186,34 Kb.
bet4/4
Sana24.02.2022
Hajmi186,34 Kb.
#197311
1   2   3   4
Bog'liq
zilzila haqida umumiy malumotlar

64-расм. Вертикал табранишларни қайд этувчи сейсмограф.




65-расм. Магнит тасмасига ёзилган сейсмограмма.
З илзилалар кўп содир бўладиган ҳар бир мамлакатда сейсмографлар билан жиҳоз-ланган сейсмостанциялар қурилган бўлади. Сеймостан-цияларда учтадан сейсмограф-лар ўрнатилган бўлади. Улардан иккитаси ўзаро препендикуляр бўлган горизонтал йўналишдаги, учинчиси эса вертикал йўналишдаги тебранишларни қайд этади (63,64-расмлар). Улар заминга мустаҳкам ўрнатилган штативдаги маятник ва барабандан иборат. Сейсмографлар тебранишларни ёруғлик ёки электр сигналларига айлантирб, магнит тасмасига узлуксиз ёзиб боради. Сейсмик тебранишлар ёзуви сейсмограмма дейилади (65-расм).
Сейсмик тебранишларда уч хил сейсмик тўлқин ажратилади: бўйлама – (тезлиги 3,5 - 6,5 км/сек) жинс зарраларининг тебраниши тўлқин тарқалиш йўналишида содир бўлиб, қаттиқ, суюқ, ва газ ҳолдаги моддалардан ўтади; кўндаланг - (тезлиги 4,5 км/сек) тебранишлар тўлқин тарқалиш йўналишига кўндаланг ҳолда амалга ошади. Бундай тўлқинлар суюқ ва газ ҳолатдаги моддалардан ўтмайди. Юза тўлқинлари (тезлиги 3 - 3,5 км/сек) ер пўстининг устки қисмида ҳаракатланиб, тез сўнади. Сейсмик тебранишлар сейсмограф тасмасида ўз аксини топган бўлади.
Download 186,34 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish