“Ўзулгуржисавдоинвест” уюшмаси тизимидаги ҳудудий улгуржи савдо базалари билан томонларнинг мажбурияти тўғрисида “Келишув-шартномалари” тузилган


АТ Халкбанк Чилонзор филиалида масалани эчишда қўлланиладиган тармоқ технологиялари



Download 434,5 Kb.
bet8/11
Sana29.05.2022
Hajmi434,5 Kb.
#618547
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
XALQ BANKI xisobot

5. АТ Халкбанк Чилонзор филиалида масалани эчишда қўлланиладиган тармоқ технологиялари

SQL тили барча маълумотлар базасини бошқариш тизимлари учун умумий стандарт тил ҳисобланади. Бундан келиб чиқадики, агар сиз бу тилни бир маротаба ўрганиб олсангиз, исталган МББТ лари билан ишлай оласиз. Битта МББТ да яратилган бирор SQL операторлар йиғиндиси (кичик сўров дастури)ни, исталган МББТ га кўчириш мумкин бўлади.


SQL операторлари орқали қуйидаги вазифаларни бажариш мумкин:

  1. Маълумотларни сўров орқали олиш.

  2. Жадвалнинг қаторларига маълумот қўшиш, қаторларини ўчириш ва янгилаш.

  3. Объектларни яратиш, ўзгартириш ва ўчириш.

  4. Маълумотлар базаси ва объектларга рухсатларни ўрнатиш.

  5. Маълумотлар базаси фойдаланувчиларини ҳосил қилиш ва база хафсизлигини таъминлаш.

Серверга SQL тилидаги сўровлар ва сервернинг боғланган жадваллари билан ишлаш фақат север билан алоқа ўрнатилганда мумкин. Импортда сервер объектларидан маълумотлар базасига нусха олинади ва унда ўзиникидек сақланади. Сервер билан алоқа фақат импорт операциясини бажариш вақтида керак. Импорт қилинган объектлардан фойдаланиш учун сервер билан алоқа шарт эмас. Сервер маълумотлар базасидан маълумотларни импорт қилиш учун қуйидаги командадан фойдаланилади
Файл|Внешние данные|Импорт (Filе|Gеt ExtеrnalData|Import) командаси бажарилади. Тип файла (Filеs of typе) рўйхати Import (Import) ойнасида ОДБC Databasеs қиймати танланади. Шундан сўнг сервер ва маълумотлар базасини аниқловчи импорт объектлари манбаси танланади, серверда регистрация қилинади ва Импорт объектов (Import Objеcts) ойнасида ихтиёрий сондаги керакли объектлар танланади. Процедура тугагандан сўнг олинган объектлар ACCESS маълумотлар базасида акс этади. Қуйидаги 7-расмда сервер орқали маълумотларга мурожаат этиш технологияси келтирилган.

Мижоз босқичи

Сервер босқичи

Маълумотлар базасини сервер босқичи

OLE DB (DLL-библиотека) таъминоти

7-расм. Сервер орқали маълумотларга мурожаат этиш технологияси12


ACCESS объектларини SQL-сервер маълумотлар базасига экспорт қилиш бу SQL-сервер маълумотлар базасида жадваллар яратиш усулларидан бири ACCESS локал маълумотлар базасидан жадвалларни импорт қилишдир. ACCESS маълумотлар базасидан ODB маълумотлар базасига объектларни экспорт қилиш учун Файл|Экспорт (Filе| Export) командаси ишлатилади. Объект танланган бўлиши керак акс ҳолда командадан фойдаланиб бўлмайди. Маълумотлар базасига ODBC интерфейси орқали экспорт қилиш учун Тип файла (Filеs of typе) рўйхатида ODBC Data basеs қийматини танлаш лозим.


Объект экспорт қилиниши керак бўлган ташқи маълумотлар базаси жойлашуви ва номини белгиловчи ODBC маълумотлар манбасини танлаш ойнаси пайдо бўлади. Танланган манба қабул қилингандан сўнг Серверда регистрациядан ўтиш таклиф килинади, идентификатор, парол ва фойдаланувчининг амалларни ўтказишга хуқуқи текширилади. Агар фойдаланувчи амаллар ўтказишга хуқуқи бўлса объект сервер маълумотлар базасига ёзилади. Серверда сақланган экспорт қилинган жадвал билан жадвал манба орасида тўла бирхиллик йўқ. Масалан экспорт қилинган жадвал калит таърифини сақламайди13.
Интернет ва Интранет - бу маълумотга осонликча мурожаат қилиш мумкин бўлган тармоқлардир, хатто ҳар хил типдаги ҳар хил имконятларга эга компютерладан фойдаланилганда ҳам. Эскирган тармоқ билан ишлаш командалари ўрнига маълумотар саҳифаларини саҳифа адресини киритиб кўриб чиқиш мумкин. Бу адрес (Uniform Rеsourcе Locator) ёки URL номи билан маълум. Ҳужжатга қандай қилиб мурожаат қилиш кераклигига қараб (локал диск, локал тармоқ, Wеб-тугун ёки файлли архив) URL (хатто битта хужжат учун) ҳар хил кўринишда бўлиши мумкин. URL икки қисмдан иборат бўлади:

ftp://brig. boreas. ru/sales/sales. htm - Интернет тармоғидаги узоқдаги


  1. Download 434,5 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish