1- seminar мавзу: “футболни келиб чиқиш тарихи ва ривожланиши.”



Download 2,86 Mb.
bet23/31
Sana09.04.2022
Hajmi2,86 Mb.
#540491
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   31
Bog'liq
хасанга

Марказий ҳужумчи.
Бу ихтисосдаги футболчи ҳамма вақт дарвозага интилиб туради ва зарба бериш позициясига чиқиш учун энг яқин йўл излайди. У ҳамма вақт рақиблардан бир нечтасининг қаттиқ назорати остида бўлади, шунинг учун ҳам очилиб чиқишлар билан рақиб мудофаасидаги асосий ўйинчиларни чалғитишларни бирга қўшиб, кўп манёвр-ларни амалга ошириш керак. Марказий ҳужумчи қанот ҳужумлари вақтида жарима майдони марказига ёки дарвозанинг ўзига яқин турган устунига қанот ҳужумчиси ғизиллатиб ёки узатиб турган тўп қаршисига чиқиб, тўп учун курашда ҳимоячилардан кўра илдамлик қилишга интилади.
Марказий ҳужумчи тўп олганидан кейин, асосан рақибни айланиб ўтиш воситаларидан фойланиб, дарвозани мўлжаллаб зарба бериш учун шароит яратишга ҳаракат қилади. Бироқ шерикларни ҳам унутиб бўлмайди. Марказий ҳужумчи рақибдан устун келишни осонлаштириш ва дарвозани забт этишга қулайроқ позицияда тўрган шеригига тўп ошириб бериш учун улар билан ҳамкорлик қилишдан фойдаланиши керак.
Айрим эпизодларда марказий ҳужумчи орқага чекиниб очилиши ҳам мумкин. Шеригига зонани бўшатиб бериш ёки рақиб қўриқчиларидан нарироқда тўп олиб, кейин тезкор манёвр қилиш учун шундай йўл тутилади.
ҲУЖУМЧИЛАР СОНИ ТУРЛИЧА БЎЛГАНДАГИ
ҲУЖУМ ҲАРАКАТЛАРИ


Тўрт ҳужумчи билан ҳужум қилиш.
Тўртта ҳужумчи билан бўладиган ҳужумда қанотлардан фойдаланган маъқул. Тезкорлик хислатлари юксак бўлган қанот ҳужумчилари якка курашда ёки энг яқин турган шериги ёрдамида уни қўриқлаётган ўйинчини доғда қолдириб, илгарилаб кета бошлайди. Бунда қўйидагича ҳаракатларни амалга ошириш мумкин:
а) дарвоза чизиғи яқинига чиқиш ва тўпни калла қўйиб ҳужумни якунлаш учун мумкин қадар узоқдаги устун яқинига тепалатиб узатиш;
б) дарвоза чизиғи яқинига чиқиб, кейин шериги зарба беришини ёки рақиб оёғидан рикошет бўлишини мўлжал-лаб тўпни дарвозанинг узунасига ёки сал орқароққа пастдан ғизиллатиб бериш;
в) қанот ҳужумчисининг дарвоза рўпарасига зарба бериш позициясига, яъни «бурчак кесиб» чиқиши.
Марказий ҳужумчиларнинг асосий вазифалари – марказдан ёриб ўтишни уюштириш. Дарвозани забт этишга қулай позиция эгаллай туриб, улар айланиб ўтиш ва шерик билан ҳамкорлик қилишини бирга қўшиб олиб боришдан кенг фойдаланган ҳолда дадил, кескин ҳаракат қилишлари керак. Бу ихтисосдаги ўйинчилар дарвозабондан ёки штангадан қайтган тўпларни қайта уриб киритишга, дарвозани мўлжаллаб зарба бериш учун пайдо бўлиб колган озгина имкониятдан ҳам фойдаланиб қолишга ҳамма вақт тайёр турадилар. Агар ҳужум марказдан бўлаётган бўлса, унда марказий ҳужумчилар сохта манёврлардан ва жой алмашинишлардан фойдаланиб, ўзгарувчан тезликда ўйнаб, зарба берадиган позицияга очилиб чиқишга ҳаракат қиладилар. Марказий ҳимоячилардан бирининг орқасидан очилиб чиқиш энг фойдали очилиш ҳисобланади. Ўрта қатор ўйинчисини ҳужумга қўшиб комбинация қилишда марказий ҳужумчи сохта манёвр қилиб, шериги кириб келадиган зонадан марказий ҳимоячини олиб кетиши керак.
Ўрта қатор ўйинчилари олдинги марраларга чиқиши мумкин. Бунда улардан бири ҳужумда фаол иштирок этади, иккинчиси эса қанот ҳимоячилари билан биргаликда ҳужумни қувватлаб, сал орқароқда ҳаракат қилади. Бироқ ўрта қатор ўйинчилари эпизодик тарздагина ҳужумнинг биринчи эшелонига қўшилишлари керак. Ўрта қатор ўйинчиларининг ҳадеб илгарилаб кетавериши тўртта ҳужумчининг ҳаракатларини қисиб, уларни оператив ўйин жойидан маҳрум қилиб қўяди.
Қанот ҳимоячилари ҳам ҳужумга эпизодик тарзда қўшилиб турадилар. Мудофаадагилар тўп олганларидан кейин жавоб ҳужуми вақтида асосан шундай қилганлари маъқул. Марказий ҳимоячилар эса камдан-кам ҳужумга ташланадилар, чунки майдон марказида рақибларнинг ҳамкорлик қилаётган ўйинчилари борлигини, бунинг оқибатида ўз дарвозалари хавфда қолиши мумкинлигини ҳамма вақт ёдда тутадилар.
Агар рақиблар фақат зона ҳимояси тизимини қўл-ласалар, унда ҳужумчилар ҳаракатига қуйидагилар хос бўлади:
а) ўрта қатор ўйинчилари ва қанот ҳимоячиларининг ҳужумга қўшилиб, жамоавий манёвр қилиши ҳисобига ҳужумнинг айрим участкасида сон жиҳатдан устунлик ҳосил бўлиши;
б) дарвоза олдидаги маълум зонада рақиблардан бирини якка курашда шахсан ютиб чиқиб, кейин қўшни зонада сон жиҳатдан устунлик хосил қилиш ёки ҳужумни зарба бериб тугатиш.
Агар рақиблар аралаш ҳимоя тизимини қўллаб, асосий ўйинчиларни жуда яқиндан қўриқласалар, унда ҳужум қилаётганлар қуйидаги ҳаракатларни бажаришлари керак:
а) ҳимоячиларни тарқатиб юбориш ва айни вақтда қанот ҳужумчиси билан икки кишилик комбинациялар учун яхши имконият яратиш мақсадида диспетчерлик вазифа-сини шерикларидан бирига ўтказиб, диспетчернинг ўзини шахсий қўриқчиси билан бирга қанотга ўтказиб юбориш;
б) майдоннинг эни бўйлаб ва қисман майдон ичка-рисида фаол манёвр қилиш.

Download 2,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish