1. Bernulli formulasi va limit teoremalari



Download 493,31 Kb.
Sana25.02.2022
Hajmi493,31 Kb.
#265853
Bog'liq
Документ Microsoft Word


1.Bernulli formulasi va limit teoremalari

2.Diskret va uzluksiz tasodifiy miqdorlar. Taqsimot funksiyasi. Taqsimot zichligi.
Tasodifiy miqdorning sonli xarakteristikalari.
Синов натижасида олдиндан маълум булган кийматлардан бирини кабул киладиган микдор, тасодифий микдор дейилади. Дискрет тасодифий микдор деб мумкин булган кийматлар' чекли ёки чексиз сонли кетма-кетликлардан иборат микдорга айтилади.
X дискрет тасодифий микдорнинг мумкин булган кийматлар билан уларнинг эхтимолликлари орасидаги богланиш тасодифии микдорнинг таксимот конуни дейилади
Бирорта чекли ёки чексиз ораликдаги барча кийматларни кабул килиши мумкин булган тасодифий микдор узлуксиз тасодифий микдор дейилади.
Узлуксиз тасодифий микдор:
1) интеграл функция (таксимот функция) си оркали,
2) эхтимолликларнинг таксимот зичлиги (дифференциал функция) оркали берилиши мумкин
X узлуксиз тасодифий микдор эхтимолликларининг таксимот зичлиги деб, таксимот функцияси F (х) нинг биринчи тартибли хосиласи булган f(x) функцияга айтилади.
X узлуксиз тасодифий микдорнинг (а, Ь) ораликка тегишли кийматни кабул килиши эхтимоллиги куйидаги тенглик билан аникланади: P ( a < X< b ) = f(x) dx.

Х,ар бир x Э ( ; + ) учун X тасодифий микдорнинг х дан кичик киймат кабул килиш эхтимоллигини аникловчи F(x) = Р ( Х < х ) функция таксимот функцияси дейилади.


Таксимот функциясининг асосий хоссалари:
1. Таксимот функциясининг кийматлари [0; 1] кесмага тегишлидир:
0 < F(x) < 1.
2. Таксимот функцияси камаймайдиган функциядир, яъни агар
Х21 булса, F (x2) F (x1) .
3. X тасодифий микдорнинг [а, Ь] ораликдаги кийматларни кабул килиш эхтимоллиги таксимот функциясининг бу ораликдаги орттирмасига тенг, яъни
P(a4. Агар X тасодифий микдорнинг барча мумкин булган кийматлари (а, b) ораликка тегишли булса, у холда
х а да F(x) = 0,
x b да F(x) = 1,

X дискрет тасодифий микдорнинг математик кутилиши


М (X) деб унинг мумкин булган барча кийматларини уларнинг эхтимолликларига купайтмалари йигиндисига тенг сонга айтилади.

X тасодифий микдорнинг дисперсияси деб тасодифий
микдорнинг узининг математик кутилишидан четланиши квадратининг математик кутилишига айтилади.
Агар [X —М (Х )] тасодифий микдорнинг четланиши булса, у холда

Download 493,31 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish