1-мавзу: диншунослик фанига кириш 



Download 411,25 Kb.
Pdf ko'rish
bet1/10
Sana21.02.2022
Hajmi411,25 Kb.
#69265
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
1-мавзу. ДИНШУНОСЛИК ФАНИГА КИРИШ



1-мавзу: ДИНШУНОСЛИК ФАНИГА КИРИШ 
 
 
РЕЖА 
1. Диншунослик фанининг мақсад ва вазифалари ҳамда бошқа соҳалар 
билан боғлиқлиги. 
2. Дин ва диншунослик атамаларининг таърифи. 
3. Диншунослик фанининг юзага келиши ва тарихий тараққиёти. 
4. Диннинг жамиятдаги функциялари. 
5. Динларни таснифлаш. 
Таянч тушунчалар: Дин, эътиқод, йўл, мазҳаб, религия, «religio», 
«relegere», трансцендент, имманент, культ, диншунослик, «ал-Фирақ», «ар-
Радд», «ад-Диёнот», «ал-Милал», дин феноменологияси, дин социологияси
дин психологияси ва дин фалсафаси. 
Мавзу ўқув мақсади: Талабаларда диннинг моҳияти, диншунослик 
фанининг юзага келиши тарихи, диншунослик фани соҳалари, диннинг 
жамиятдаги функциялари, динларнинг таснифи ҳақида тушунча ва 
тасаввурларни шакллантириш. 
1. Диншунослик фанининг мақсад ва вазифалари ҳамда бошқа 
соҳалар билан боғлиқлиги. Дунё харитасида мавжуд мамлакат борки, унда 
яшовчи халқларнинг ўз дини, урф-одатлари ва анъаналари мавжуд. Ана шу 
қадриятлар халқларнинг юриш-туриши, кундалик фаолияти ва умуман ҳаёт 
тарзини белгилашда асосий омил бўлиб ҳисобланади. Дунё халқлари 
тарихини ўрганишда уларнинг диний қарашлари, эътиқод ва диний 
амалиётларини эътибордан четда қолдириш мумкин эмас. «Диншунослик» 
фани ана шу муҳим омилни тадқиқ этиб, таҳлилий ўрганади. 
«Диншунослик» фанини ўқитишдан мақсад - талабаларга диний ва 
миллий қадриятларнинг тарихан муштараклиги, уларнинг умуминсоний 
қадриятлар билан уйғунлигини тушунтириш, уларда диний бағрикенглик 
маданиятини, динга нисбатан тўғри ёндашувни шакллантириш ва жамият 
учун юксак маънавиятли кадрларни тайёрлашдан иборат. 
Мустақиллик даврида миллий ва диний қадриятларнинг халққа 
қайтарилиши билан бирга жаҳонда мавжуд халқларнинг динлари ҳақида кенг 
маълумот олиш, уларнинг қадриятларини ўрганиш имконияти юзага келди. 
Натижада диншунослик фани изчилликда ривожлана бошлади. Бунда аллома 
аждодларимиз қолдирган бой илмий-маънавий меросни ўрганиш билан бирга 
шу кунга қадар чет элларда амалга оширилган изланиш ва тадқиқотларнинг 
натижаларидан унумли фойдаланиш зарурати пайдо бўлди.
«Диншунослик» фани динни танқид қилиш ёки кўр-кўрона мақташ 
мақсадида эмас, балки динни тарихийлик, холислик асосида турли халқлар 
ҳаётида тутган ўрнини илмий жиҳатдан, маънавий ҳаётнинг бир бўлаги 
сифатида ёндошиб ўрганади.

Download 411,25 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish