1-мавзу. И=тисодий- математик усуллар ва моделлар фанининг предмети ва вазифалари



Download 93 Kb.
Sana25.02.2022
Hajmi93 Kb.
#279358
Bog'liq
1-мавзу.

1-мавзу. И=тисодий- математик усуллар ва моделлар фанининг предмети ва вазифалари.

1. И=тисодий-математик усуллар ва моделлар фанининг предмети.

  • И=тисодий-математик модел - объект ёки и=тисодий жараёнларни тащлил =илиш ёки бош=ариш ма=садида уларнинг математик тавсифланиши, яъни и=тисодий масаланинг математик тилда ифодаланишидир.
  • И=тисодий-математик моделлаштириш- и=тисодий масалани =ўйиш ва математик моделлаштириш жараёни.
  • И=тисодий-математик усуллар (ИМУ) - и=тисодни ўрганиш учун бирлаштирилган и=тисодий ва математик фанларнинг бирлашмаси щисобланади. ИМУ и=тисод, математика ва кибернетиканинг бирлашишидан щосил бўлган.

И=тисодий-математик усуллар ва моделлар фанининг ма=сади:

  • макрои=тисодиёт ва унинг тармо=ларида кечаётган и=тисодий жараёнларни моделлаштириш асосларини ўрганиш;
  • ани= и=тисодий тизим мисолида моделлаштириш масаласини =ўйиш ва и=тисодий маъносини тушиниш;
  • и=тисодий масалаларни ечиш усулларини, шунингдек компьютерда щисоблаш тажрибаларини ўтказиш ва улар натижаларини тащлил =илишни ўрганишдан иборат.

Фаннинг масалалари:

  • и=тисодий жараёнларни математик моделларини =уриш ва уларни ечиш усулини танлаш;
  • математик моделларни тащлил =илиш асосида и=тисодий жараён =онуниятлари ща=идаги билимларни чу=урлаштириш;
  • макро ва микрои=тисодиётда =ўлланилаётган турли математик моделларни ўрганиш.

2. Моделларнинг гурущланиши

  • Ща=и=атни акслантириш усули бўйича: аналогли; иконик (портфел); концептуал (сўзлар ёрдамида); ахборотли; структурали ва функционал моделлар.
  • =ўлланиш ма=садига кўра: балансли; дескриптив (тавсифли); та=лидий (имитацион); мувозанатли; мувозанатсиз (номувозанат); меъёрий; оптималлаштирувчи моделлар.
  • Моделлаштирилаётган и=тисодий тизимнинг манти=ий-математик тавсифлаш усули бўйича: аналитик; эщтимоллик; детерминирлашган; дискрет; чизи=ли; статистик; матрицавий (жадвалли); чизи=сиз; узлуксиз; регрессион; тармо=ли; сонли; эконометрик моделлар.
  • Ва=т ва фазо белгиси бўйича: гравитацион; динамик; чексиз ва=тли; статик; ну=тали; трендли моделлар.
  • Тизимни моделли тавсифлашнинг ички тузилиши бўйича: автоном; глобал; ёпи=; комплекс; макрои=тисодий; микрои=тисодий; кўп секторли (кўп тармо=ли); бир секторли (бир мащсулотли); очи= моделлар тизими.

И=тисодий-математик усулларнинг гурущланиши:

  • 1. И=тисодий-математик усуллар принципи:
  • - и=тисодий-математик моделлаштириш назарияси, шу жумладан и=тисодий-статистик моделлаштириш;
  • - и=тисодий жараёнларни оптималлаштириш назарияси.
  • 2. Математик статистика.
  • 3. И=тисодий математика ва эконометрия.
  • 4.Оптимал ечимлар =абул =илиш усуллари, шу жумладан операцияларни текшириш.
  • 5. Ра=обатли и=тисодиётга хос и=тисодий-математик усуллар.
  • 6. И=тисодий кибернетика усуллари.
  • 7. И=тисодий ходисаларни тажрибавий тад=и= =илиш усуллари, шу жумладан иш ўйинлари.

И=тисодий-математик усуллар ва моделлар фанинг ащамиятини =уйидагиларда кўриш мумкин:

  • и=тисодий математик усуллар ёрдамида моддий, мехнат ва пул ресурсларидан о=илона фойдаланилади;
  • математик усуллар ва моделлар и=тисодий ва табиий фанларни ривожлантиришда етакчи восита булиб хизмат =илади;
  • математик усуллар ва моделлар ёрдамида тузилган прогнозларга умумий амалга ошириш ва=тида айрим тузатишларни киритиш мумкин бўлади.
  • и=тисодий-математик моделлар ёрдамида и=тисодий жараёнлар фа=ат чу=ур анализ =илинибгина =олмасдан, балки уларнинг янги ўрганилмаган =онуниятларини щам очиш имконияти яратилади. Улар ёрдамида и=тисодиётнинг келгусидаги ривожланишини олдиндан айтиб бериш мумкин;
  • и=тисодий-математик усуллар ва моделлар щисоблаш ишларини механизациялаш ва автоматлаштириш билан бирга, а=лий мещнатни енгиллаштиради ва и=тисодий ходимларнинг мещнатини илмий асосда ташкил этади ва бош=аради;

5. Моделлаштириш бос=ичлари:

  • Масалани =ўйилиши, уни назарий ва манти=ий жищатдан тащлил =илиш.
  • Бу бос=ичда изланаётган номаълум ўзгарувчилар нима, =андай ма=садни кўзда тутади, натижа нималарга олиб келади каби саволларни ани=лаш.
  • Масаланинг и=тисодий шартлари ва математик талабларига мос моделини =уриш (моделни тенгламалар ва тенгсизликлар системаси шаклида ифодалаш).
  • Масалани ечиш алгоритмини (компьютерда бўлса программасини щам) танлаш ва сонли натижалар олиш.
  • Олинган натижа и=тисодий тащлил =илиш ва ечимнинг оптимал вариантини танлаш.

Масала. Тикув цехида 84 м газмол бор. Битта халат тикишга 4 м, кўйлак тикишга 3 м газмол сарфланади. Агар битта халат 600 сўм, кўйлак 300 сўмдан сотилиши маълум бўлса, энг катта фойда олиш учун нечта халат ва кўйлак тикиш керак? (халатлар сони 15 тадан, кўйлаклар сони 20 тадан ошмасин).

Ечиш: халатлар сонини-x, кўйлаклар сонини y деб белгилаймиз. Бунда изланган функция f(x,y)=600x+300y бўлади. Бу f(x,y) ма=сад функцияси масала шартига кўра 0 ≤ x ≤ 15, 0 ≤ y ≤ 20 чегараланишга эга щамда мавжуд 84 м газмол борлигига кўра 4x + 3y ≤ 84 кўринишдаги чекланиш бажарилиши зарур. Шундай =илиб, бу масаланинг математик модели: системадан иборат бўлади. Одатда бундай масалалар чизи=ли программалаш масаласи деб юритилади.


Download 93 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish