1-мавзу: Политология фани, предмети, ма=сади ва вазифаси



Download 194,5 Kb.
bet5/7
Sana21.02.2022
Hajmi194,5 Kb.
#43691
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
1-мавзу

Диний карашлар. Кадимги халклар деб хисобланган мисрликлар, хитойликлар, хиндлар, бобилликлар, яхудийлар, форслар, греклар ва римликларнинг карашларида ер юзидаги тартиб ва тартиботларни илохий куч билан боглаб тушиниш, Аллохни унинг биринчи сабаби деб хисоблаш анъанаси шаклида диний караш мавжуд булган. Масалан, кадимги хитойда император ер юзидаги тартибларни илохий тартиблар билан боглаб турувчи ягона шахс деб каралган. Давлат хокимиятининг турли бугинларида ишлаётган бошка шахслар император хокимияти тартиботларини амалга оширувчиларидир. Хитой императори айни пайтда осмоннинг «угли»гина эмас, уз халкининг «отаси»хам хисобланган. Унинг хокимияти ота-онанинг оилада болаларга мавжуд булган хокимиятига ухшашдир, деб ёндошилган (Конфуций). Кадимги Мисрда эса Оллох хукмдор хокимиятининг илк манбаи сифатида каралган. Бу узига хоспирамидагиа киёс килинган, унинг учи худо ва унинг сайлаб куйган фиравнлари, асоси эса оддий халк деб каралган. Улар уртасида рухонийлар ва зодогонлар турган. Кадимги хиндистонда хам жамият ва давлатнинг келиб чикиши илохий, мавжуд тартиб коидалар хам шу асосда урнатилган деган гоялар мавжуд булган. Ригведалар асосида конунларнинг илохилигига ва инсонлар уртасидаги муносабатлар уруг кастачиликка асосланган гояга таянган. Сиёсий фикр тарихида диний анъаналарнинг энг классик куриниши Августин (Шимолий Африка, 354-430 й)нинг сиёсий карашларида уз ифодасини топган. У Черков давлатдан устун туради деган фикрда булган. «Черковга буйсунмаган давлат касоскорлар тудасидан фарк килмайди», деган гоя илгари сурилган. Инсонларни эса «илохий одам», «ердаги одам»г булади. Араб халифалиги хам диний ва нунёвий асосларда бошкарилди. Ф. Аквинский (1225-1274 й)нинг сиёсий карашлари урта асрда диний ананалардаги сиёсий карашларнинг энг чуккиси деб хисобланади. У хаётлик давридаёк Рим католик черковининг «доктори» унвонига эга булди. Унинг карашлари XIX асрда Рим папаси Лев XIII томонидан «котолицизмнинг ягона хакикий фалсафаси», деб эълон килинган. Унинг карашларига кура хокимият уз мохиятига кура илохийликнинг урнатилишидир. Давлатни бошкаришда конституциявий асосга утилгандан кейингина дин ва давлат муносабатининг укукий асослари аник курсатила бошланди. Дин давлатдан, мактаб черковдан ажратилди.
Юридик қараш. Сиёсий таълимотларда давлат ва хукукка инсон манфаати нуктаи назаридан ёндашиш юридик анъана сифатида кадимги дунёда мавжуд булган. Бу Конфуций сиёсий карашларида, буддизм, оташпарастликда уз ифодасини топган. Кадимги Римда юридик анъананинг шаклланишида Цицироннинг (мил.ав. 106-43й) сиёсий карашлари алохида уринга эга. У «Конунлар тугрисида» асарида давлат шакллари тугрисида, унинг монархия, аристократия ва демократия куринишларининг яхши томонларини узида ифодалаган аралаш идора этиш усули тугрисида суз юритади.

Download 194,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish