1-Мавзу. ЎЗбекистон тарихи предмети, уни ўрганишнинг методологик принциплари, манбалари ва ахамияти



Download 1,78 Mb.
Sana21.02.2022
Hajmi1,78 Mb.
#28403
Bog'liq
M-1

ижтимоий гуманитар кафедра

  • Мавзу: . ЎЗБЕКИСТОН ТАРИХИ ПРЕДМЕТИ, УНИ ЎРГАНИШНИНГ МЕТОДОЛОГИК ПРИНЦИПЛАРИ, МАНБАЛАРИ ВА АХАМИЯТИ
  • Фалсафа Фанлари Номзоди, катта
  • ўқитувчи Худойберганова Ф.Т.

РЕЖА

  • РЕЖА
  • 1.Узбекистон тарихи предмети.
  • 2.Узбекистан тарихини урганишнинг методологик принциплари ва манбалари.
  • 3.Баркамол авлодни шакллантиришда Ватан тарихининг ахамияти.

АДАБИЁТЛАР.

  • И.А.Каримов. Тарихий хотирасиз келажак йук.Т. "Шарк",1998 И.А.Каримов. Узбекистоннинг уз истиклол ва тараккиёт йули. Т. "Узбекистан" 1992.
  • И.А.Каримов. "Узбекистон XXI аср бусагасида: хавфсизликка таХдид, баркарорлик шартлари ва тараккиёт кафолатлари".
  • Т. "Узбекистон", 1997.
  • И.А.Каримов. Донишманд халкимизнинг мустахкам иродасига ишонаман. "Фидокор" газетаси. 2000 йил 8 июнь.
  • А.Саъдуллаев. Кадимги Узбекистон илк ёзма манбаларда .Т.:Университет, 1996.
  • Узбекистоннинг янги тарихи. Концептуал — методологик муаммолар. Т.: Академия, 1998.

XXI аср бусагасида жонажон Ватанимиз тарихида буюк вокеа — кадимий Узбекистоннинг энг янги тарихини бошлаб берган вокеа содир булди. 1991 йил 31 август куни булган Республика Олий Кенгашининг навбатдан ташкари олтинчи сессиясида узбек халкининг хохиш — иродаси билан Узбекистоннинг давлат мустакиллиги, озод ва суверен давлат — Узбекистон Республикаси ташкил этилганлиги эълон килинди ва «Давлат мустакиллиги асослари тугрисида»ги конун билан мустахкамланди.

Узбекистон Республикаси Марказий Осиё минтакасида, Амударё ва Сирдарё оралигида жойлашган булиб, кадим замонлардан бери Шарк билан Ғарбни боглаб келган. Унинг майдони 447,4 минг кв.км ни ташкил этиб, Ғарбдан Шаркгача 1425 км га, Шимолдан Жанубгача 930 км га чузилган. Республика таркибида 12 вилоят ва Қоракалпоғистон Республикаси, 165 кишлоқ тумани, 120 шахар ва 116 шахарча, 1421 кишлоқ (овуллар) мавжуд.

  • Узбекистон Республикаси Марказий Осиё минтакасида, Амударё ва Сирдарё оралигида жойлашган булиб, кадим замонлардан бери Шарк билан Ғарбни боглаб келган. Унинг майдони 447,4 минг кв.км ни ташкил этиб, Ғарбдан Шаркгача 1425 км га, Шимолдан Жанубгача 930 км га чузилган. Республика таркибида 12 вилоят ва Қоракалпоғистон Республикаси, 165 кишлоқ тумани, 120 шахар ва 116 шахарча, 1421 кишлоқ (овуллар) мавжуд.

Тарих арабча суз булиб, «тадкик этиш», «текшириш», «вокеалар хакида аник хикоя килиш» маъноларини англатади. Тарих инсонлар хакидаги, уларнинг узок утмишдан бизгача етиб келган хаётий тажрибаси хакидаги фандир.

  • Тарих — арабча суз булиб, «тадкик этиш», «текшириш», «вокеалар хакида аник хикоя килиш» маъноларини англатади. Тарих инсонлар хакидаги, уларнинг узок утмишдан бизгача етиб келган хаётий тажрибаси хакидаги фандир.

Ўзбекистон Президенти Ислом Каримов Ватан тарихининг инсонни шакллантиришдаги ўрнига юксак бахо бериб: «Тарихга мурожаат қилар эканмиз, бу халқ хотираси эканлиги назарда тутишимиз керак. Хотирасиз баркамол киши бўлмаганидек, ўз тарихини билмайдиган халқнингкелажаги хам бўлмайди.»деган эди.

  • Ўзбекистон Президенти Ислом Каримов Ватан тарихининг инсонни шакллантиришдаги ўрнига юксак бахо бериб: «Тарихга мурожаат қилар эканмиз, бу халқ хотираси эканлиги назарда тутишимиз керак. Хотирасиз баркамол киши бўлмаганидек, ўз тарихини билмайдиган халқнингкелажаги хам бўлмайди.»деган эди.
  • А.Августин : « Ғафлатда ётган халқни уйғотиш учун аввало унинг тарихини уйғот» деган.

Инсоният тарихини, тарихий воқеа-ходисаларни тўғри ёритиш ва ўргатиш учун бир қатор мухим назарий методологик принципларга таянмоқ зарур. Бу – Диалектик методдир.

  • Инсоният тарихини, тарихий воқеа-ходисаларни тўғри ёритиш ва ўргатиш учун бир қатор мухим назарий методологик принципларга таянмоқ зарур. Бу – Диалектик методдир.

Хуршид Даврон: «Мухаббатсиз юракка Ватан сиғмайди. …. Ватан мухаббати Билан яшаган юраккина инсониятни севади, инсоният учун курашади.»- дейди.

  • Хуршид Даврон: «Мухаббатсиз юракка Ватан сиғмайди. …. Ватан мухаббати Билан яшаган юраккина инсониятни севади, инсоният учун курашади.»- дейди.
  • М.А.Шолохов, «Бизни она янглиғ оқ ювиб, оқ тараган Ватанни севмоқ, бу муқаддас бурчдир» дейди.

Бобокалон шоиримиз Алишер Навои :

  • Бобокалон шоиримиз Алишер Навои :
  • Ватан таркини бир нафас айлама,
  • Яна ранжи ғурбак хавас айлама.
  • дейди.
  • XXI аср алломаси Шахобиддин Мухаммад ан-Насавий:
  • Кимки тутмас қалбида тарихи,
  • У инсон хам эмас, олим хам эмас.
  • Бироқ кимки уқса ўтмишни,
  • Кўп бойитар ўз турмушини.

ЭЪТИБОРИНГИЗ УЧУН РАХМАТ!


Download 1,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish