1. O‘simliklar oziqlanishi va o‘g‘itlar fani. Maqsad va vazifalari



Download 0,54 Mb.
bet14/48
Sana21.02.2022
Hajmi0,54 Mb.
#35425
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   48
Bog'liq
savollar tayyori

15. Tuproqning organik qismi.
Органик моддалар тупрокнинг му^им таркибий к,ис- ми \исобланади. Органик моддалар, шу жумладан гу­мус микдори \ар хил тупрок, типларининг хайдалма кдтламида турличадир (16-жадвал).
Жадвалдан тупрок^ар таркибидаги гумус микдори айрим тупрок, типларида 10% ва ундан х^м купрок^и ташкил этгани \олда, айрим тупрокдарда 1—2% атро- фида булиши куриниб турибди.

И. В. Тюриннинг аникдашича, бир га майдондаги тупрокха йил давомида 5—8 т усимлик к,олдикдари тушиб, шундан 1—10 %и тупрок, \айдалма кдтлами- нинг органик моддасига айланади. Тупрокнинг 0—20 см ли кдтламида мавжуд булган 0,7—2,7 т/га маълумотларга кура 5—8 т/га) бактерияларнинг атиги 1—2%и органик модцага айланади.
Гумус га айланмаган моддалар умумий органик мод­далар микдорининг 10—15% ини ташкил кил сад а, туп­рок унумдорлигини белгилашда мухим а^амиятга эга. Бу моддалар тупрокда анча тез парчаланади, тарки­бидаги азот, фосфор, олтингугурт ва бошка элемент- лар осонлик билан минераллашади ва усимликларнинг озикланиш манбаига айланади. Уларнинг бир кисми тупрокда парчаланиб, узига хос табиатли органик модцаларга айланиши ва гумус *осил булиши учун манба булиб хизмат килишини ало^ида таъкидлаш жоиз.
Гумус моддалари тупрок органик кисмининг 85— 90% ини ташкил килади. Улар гумин ва фульво кислота- лар х;амда гуминлараан таркиб топган.
Мазкур моддалар ичида гумин кислоталар яхши урга- нилган. Гумин кислоталар уз ичига таркиби ва хоссала­ри жщатидан ухшаш бир катор моддаларни олади. Гу­мин кислоталарининг энг содда таркиби куйидагича: углеводлар — 52—62, кислород — 31—39, водород — 2,8—6,6, азот — 3,3—5,1%.
Гумин кислоталар табиатан ароматик, юкори моле­куляр моддалардир. Уларни ён тармокдари тугри чизик- ли полимерланган углерод занжирларини тутган цик- лик углероднинг ясси туридан иборат деб караш мум- кин. Углерод занжирлари узида гидроксил, метоксил каби турли функционал гуру\ларни тутади.


Гумин кислоталар молекулалари таркибига азотсиз ва азот тутган олти \амда беш аъзоли халкалар ки- риб, одатда улар узаро -N-, -NH-, -СН2- к^приклар оркали туташади. Айтилганлардан ташкари гумин кис­лоталар таркибида углевод колдиклари ва азотли орга­ник бирикмалар ^ам учрайди. Бу бевосита чекка ён занжирлар шаклида хушбуй ядродарнинг мавжудлиги билан богликдир. Гумин кислоталар таркибида 3—6 та фенол гидрооксиллари — (ОН), 3—4 та карбоксил (-СООН), метоксил (-OCHJ ва карбонил (=С=0) гу- руэугарнинг булиши уларнинг хусусиятлари \амда туп­рок билан узаро таъсир характерини белгилайди. Гу­мин кислоталар таркибидаги карбоксил гуру^лар туп­рокка нордонлик багишлайди.

Download 0,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   48




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish