1-Тажриба иши. Matlab интерфейси билан танишув. Матрицаларни шакллантириш ва улар устида амаллар



Download 53,73 Kb.
bet2/10
Sana26.05.2022
Hajmi53,73 Kb.
#609269
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
1.2. MATLABда оддий ҳисоблашлар
MATLAB тизими шундай ишлаб чиқилганки, ҳисоблашларни, фойдаланувчи дастурини тайёрламасдан тўғридан-тўғри бажариш мумкин. Бунда MATLAB суперкалькулятор вазифасини бажариб, қаторли команда режимида ишлайди. Масалан, >>2+3, ans=5; >>2*3, ans=6 ва хоказо.
Тизимда ишлаш мулоқатли (диалогли) тавсифга эга бўлиб, “савол берилди – жавоб олинди” қоидаси бўйича ишланади,яъни фойдаланувчи клавиатура ёрдамида ҳисобланиши лозим бўлган ифодани киритади, таҳрир қилади (агар лозим бўлса) ва киритишни ENTER клавиатурасини босиш билан якунлайди.
Умуман олганда, маълумотларни киритиш ва ҳисоблашларни амалга ошириш қуйидагича амалга оширилади:

  • Бошланғич маълумотларни киритишни кўрсатиш учун >> белгидан фойдаланилади;

  • Маълумотлар оддий ёзувли таҳрир ёрдамида киритилади;

  • Бирор бир ифода ҳисоблаш натижасини блокировка қилиш учун мазкур ифодадан кейин ; (нуқта вергул) қўйилади;

  • Ҳисоблашлар натижасини кўрсатувчи ўзгарувчи аниқланмаган бўлса, у ҳолда MATLAB тизими бундай ўзгарувчи деб ans олади;

  • Ўзлаштириш амали сифатида жуда кўплаб дастурлаш тиллари каби := белги эмас, балки математикадаги оддий = ни ўзи олинади;

  • Созланган функциялар (масалан, sin) ёзма харфлар билан ёзилади ҳамда уларнинг аргументлари оддий қавслар ичида ёзилади;

  • Ҳисоблашлар натижаси янги қаторда >> белгисиз чиқади;

  • Мулоқат “Савол берилди – жавоб олинди” кўринишида амалга ошади.

Маълумки, жуда кўплаб математик тизимларда, агар v сон эмас, вектор бўлса, у ҳолда sin(v) ва exp(v) каби ифодаларни ҳисоблаб бўлмайди, яъни тизим бундай ифодаларни хато деб беради. MATLABда эса агар берилган ўзгарувчи вектор(матрица) бўлса, натижа ҳам мазкур ўлчамдаги вектор(матрица) бўлади.
Командали режимда бир қатордаги белгиларнинг максимал сони – 4096, m – файлларда эса чегараланмаган.
Маълумки, ўзгарувчилар компьютер хотирасида, яъни ишчи соҳа (Workspace) да маълум бир жой эгаллайди. Ишчи соҳани кераксиз ўзгарувчилардан тозалаш учун clear функциясининг турли хил кўринишларидан фойдаланилади, масалан:

  • clear - барча аниқланган ўзгарувчиларни йўқотиш;

  • clear x - аниқланган x ўзгарувчини йўқотиш;

  • clear a b c - аниқланган бир неча ўзгарувчиларни йўқотиш.


Download 53,73 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish