1-Тажриба иши. Matlab интерфейси билан танишув. Матрицаларни шакллантириш ва улар устида амаллар



Download 53,73 Kb.
bet4/10
Sana26.05.2022
Hajmi53,73 Kb.
#609269
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
1.5. Сонларни ифодалаш форматлари
MATLABда сонларни форматини (шаклини) аниқлаштириш учун
>>format name
командасидан фойдаланилади, бу ерда name форматнинг номи.
Турли ҳил форматларни намойиш қилиш учун узунлиги иккига тенг бўлган x=[4/3, 1.234e-6] векторни кўриб чиқамиз:
2-жадвал.

format short

1.3333

0.000

format short e

1.3333E+000

1.2345E-006

format long

1.333333333333338

0.000001234500000

format long e

1.333333333333338E+000

1.234500000000000E-006

format bank

1.33

0.00

Мазкур форматларни берилиши фақатгина натижавий маълумотларни кўринишига таъсир этади, холос. Барча ҳисоблашлар икки карра аниқлик форматида амалга оширилади, сонларни киритиш эса фойдаланувчи учун қулай бўлган ихтиёрий шаклда киритилиши мумкин.




1.6. Константа (ўзгармас) ва тизим ўзгарувчилари
Константа (ўзгармас) – бу олдиндан аниқланган сонли ёки белгили қиймат бўлиб, у ноёб ном (идентификатор) билан тақдим этилади. Сонлар (масалан, 1, -2 ва 1.23) номсиз сонли константа ҳисобланади.
MATLABда бошқача кўринишдаги константаларни тизим ўзгарувчилари деб аташ қабул қилинган, сабаби, бир томондан тизим юкланаётган вақтда улар берилади, иккинчи томондан улар дастурларда қайта аниқланиши мумкин. MATLAB тизимида ишлатиладиган асосий тизим ўзгарувчилари қуйидагилар:

  • i ёки j мавхум бирлик (улардан квадрат илдиз олинса -1 га тенг бўлади);

  • pi – сони, p=3,1415926… ;

  • eps - сонлар устида амаллар бажарилгандаги хатолик (2-52);

  • realmin - сузувчи нуқтали энг кичик сон (2-1022);

  • realmax - сузувчи нуқтали энг катта сон (21023);

  • inf - машина чексизлик қиймати;

  • ans - энг охирги амални натижасини сақловчи ўзгарувчи;

  • NaN - маълумотни сонли тавсифга эга эмаслигини кўрсатади (Not-a-number);

Белгили константа – бу апостроф ичига олинган белгилар занжири. Масалан, ‘Hello my friend’, ‘Salom’, ‘2+3’.

Download 53,73 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish