11-амалий машғулот. Сийдик хосил булиши ва сийдик ажратиш функцияларини бузилиши, болалардаги хусусиятлари


БОЛАЛИК ДАВРИДАГИ БУЙРАКНИ ВА СИЙДИК АЖРАТИШ СИСТЕМАСИНИНГ ХУСУСИЯТЛАРИ



Download 27,94 Kb.
bet6/6
Sana22.02.2022
Hajmi27,94 Kb.
#89114
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
11 мавзу Сийдик хосил булиши ва сийдик ажратиш функцияларини бузилиши, болалардаги хусусиятлари e63c1461d118d476a70cbd194c61f44c

БОЛАЛИК ДАВРИДАГИ БУЙРАКНИ ВА СИЙДИК АЖРАТИШ СИСТЕМАСИНИНГ ХУСУСИЯТЛАРИ
Янги туғилган чақалоқда буйракнинг массаси нисбатан катта бўлиб, тана оғирлигининг 1/100 га тенг, катта ёшлиларда эса бу кўрсаткич 1/200-1/220 яқин бўлади.
1. Туғилиш вақтигача ҳамма коптокчалар шаклланиб улгурмайди, уларнинг бир қисми табақалашмаган, прогломерула деб аталадиган ҳолатида бўлади. Энг “кекса коптокчалар” (биринчи ҳосил бўлганлари), шу билан бирга энг йириклари ҳисобланадилар ва улар буйракнинг мағиз қисмига яқин зонада жойлашади. Ёшроқ нефронлар буйракнинг қобиқ моддасининг ташқи қисмида буйрак пардасининг шундайгина остида шаклланадилар, аммо улар тўла табақалашмагунича қоладилар. Коптокчаларнинг морфо-функционал “етилиши” буйрак қобиғидаги нефронлар ҳисобига содир бўлади ва 7 ёшда тугалланади. Нефроннинг коптокчаси кичик диаметрга эга: шу туфайли умумий фильтрловчи сатҳи катта ёшлиларникидан кичикдир. Коптокчалар фильтрацияси миқдорининг камлиги фильтрловчи мембрананинг анчагина қалин бўлиши ва афферент артериолаларда ҳосил бўлувчи каттагина гидродинамик қаршилик билан боғлиқдир. Фильтланиш жараёнининг чегараловчи омили бўлиб, найчалар системасининг пишиб етилмаганлиги ҳисобланади. Боланинг ўсиш жараёнида проксималь етилган найчаларнинг диаметри катталашади, узунлиги унча ўзгармайди, нефроннинг Na-K-АТФазасининг фаоллиги ортади.
2. Янги туғилган чақалоқлар ва ёш болалик даврида буйракларни концентрациялаш қобилияти кам бўлади. Бунинг сабаби нефрон қовузлоғининг анчагина қисқалиги, найчалар транспорт системаларининг кам қувватлиги, шунингдек нефроцитларнинг рецептор аппаратларини ва йиғувчи найчалар ҳужайраларининг вазопрессинга сезгирлиги камлигидир. Боланинг буйраклари гипертоник сийдик ва натрийни ҳаддан зиёд экскреция қилолмайди, шу сабабли болаларга озроқ шўр (туз)ли нагрузка бериш эдема пайдо бўлишига олиб келиши мумкин.
3. Ёмон кенгаювчи фиброз капсуланинг (парданинг) мавжудлиги ва органининг қўшувчи тўқимасининг гипер ва гипо-осмотик ўзгаришлари сув ва натрийнинг ортиқча миқдорини тўплаш қобилиятининг жуда камлиги, яллиғланишнинг пайдо бўлиши ёки сийдикни оқиб кетишининг бузилиши буйрак ичидаги гидростатик босимнинг кескин кўтарилишига, коптокчалар фильтрациясининг камайишига олиб келади. Бунинг оқибатида болаларда сув-туз гомеостази регуляциясининг самарадорлиги камайиши содир бўлади.
4. Сийдик ажрутувчи органларнинг анатомо-физиологик хусусияти болаларда сийдикнинг стаз(тўхтаб қолиши)га мойиллик қилади. Буларга: буйрак жомларининг буйрак ичида жойлашиши, эгри сийдик йўлларининг гипотоник ҳолати, уларнинг нерв-мушак аппаратининг физиологик пишиб етилмаганлиги кабилар киради. Сийдик микроблари ривожланиши учун яхши муҳит бўлганлигидан, буйраклар патоген микроорганизмларга нисбатан кам қаршилик кўрсатганлиги оқибатида улар кўпинча яллиғланишли касалликларга учраш имкониятига эга эканлиги кўриниб турибди.
5. Болалар буйракларида бир қанча метаболик хусусиятлар ҳам кузатилади. Малат ва сукуцинатдегидрогеназалар фаоллиги (Кребс доирасининг муҳим ферментлари, шу дори буйрак қобиғида энергия ҳосил бўлиши (асосий йўлидир)нинг патслиги, шу билан бирга нефроннинг Na-К-АТФ азаларининг фаоллиги унча юқори эмаслиги натрийнинг реабсорбциясини нисбатан секин бўлишига имконият яратади. Карбоангидраза ва ишқорий фосфатазалар фаоллигининг буйрак мағизининг ички қатламларида пастлиги. Шунингдек аммиякни нейтраллаш жараёнида сийдик кислотаси синтезини устун бўлиши (сийдикчил синтези ўрнига) кислота ишқор мувозанатининг бошқарилиши мукаммал бўлмаслигига олиб келади.
6. Буйракни қон айланиш системасининг хусусияти шундайки, бунда буйрак артериясининг тарқоқ шохчаларининг кўплиги вена тўрининг яққоллиги билан характерланади, томирлар системасининг етилиши 5-7 ёшларда тугалланади ва томир деворида оралиқ модданинг тўпланиши, ҳужайралар ва томирлар сонининг ортиш билан кечади.
7. Буйракларда нерф охирлари кам, бу ҳол кечаётган жараёнларда нерв регуляциясининг мукаммал эмаслигидан дарак беради. Фақат ҳаётнинг иккинчи ойидан бошлаб бола буйрагида нервлар тўри пайдо бўлади. Бола буйраги ва сийдик йўлларининг юқорида кўрсатилган тузилиш, биокимёвий ва функционал хусусиятлари бола организмидаги патологик жараёнларнинг ўзига хослиги сабаб бўлади.
Download 27,94 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish