14 мавзу. Темир йўл ишининг асосий техник-иқтисодий кўрсатгичлари



Download 0,79 Mb.
bet1/4
Sana12.06.2022
Hajmi0,79 Mb.
#659439
  1   2   3   4
Bog'liq
14 такдимот

14 мавзу. Темир йўл ишининг асосий техник-иқтисодий кўрсатгичлари Вагоннинг айланиш даври, аҳамияти ва уни тезлаштириш масалалари. Поезд вазни ва тезлигини оширишнинг аҳамияти ҳақида. Темир йўлларда замонавий ҳисоблаш ва ахборот технологияларини қўллаш вазифалари ва техник воситалари.

  • Станцияларда ортилиб йўналишлар бўйича жўнатиладиган вагонлар вагонлар оқимини ташкил этади. Вагонлар оқимини тўғри ташкил этиш вагонлар айланмасини тезлаштириш, манёвр воситаларини тежамкор ишлатиш ва фойдаланиш харажатларини камайтириш имконини беради. Юкланган ва юкланмаган бўш вагонлар оқими поездлар тузиш режаси асосида ташкил этилади. Поездлар тузиш режаси (план формирования) юк ортувчи ва туширувчи ноҳиялар орасида вагонлар тақсимланиши асосида тузилади. Поезд тузиш режаси вагонлар оқимидан қайси станцияга манзиллар бўйича қандай турдаги поездларни ҳар бир участка, саралаш, юк ёки бошқа станциялар тузишини белгилайди. Поезд тузишда охирги ёки қайта тузувчи станцияларга етиб борадиган вагонлар танлаб терилади. Бундай тузиш юкларни тезроқ етказишга, ҳаракат таркибларидан унумли фойдаланишга имкон бериб, ташиш ҳаражатларини ҳам камайтиради.
  • Маршрутли поездлар юкларни оммавий равишда тўғридан-тўғри ортувчи станцияда ёки ортиш жойларда (жўнатувчи маршрутлари) тузилиши ҳамда техник (саралаш ва участка) станцияларда, уларга келган вагонлардан манзиллар бўйича қайта ишланмай етиб борадиганларини тўплаб тузилиши мумкин. Жўнатувчининг маршрути бирор станцияда фақат бир ягона ортувчи томонидан юкланган ва юк туширувчи охирги станцияга (ёки тушириш жойлари бўйича тақсимловчи станцияга) етиб борувчи вагонлардан тузилади. Агар бир ортувчи томонидан аниқ йўналиш бўйича ортилган вагонлар поезд таркибига етарли бўлмаса, у ҳолда ушбу йўналиш бўйича юкланган бир нечта, ёки бир станцияда ҳар хил ортувчилар томонидан юкланган вагонлардан поезд тузилиб маршрут бўйлаб юборилади. Бундай поездларни поғонали маршрутлар деб аталади.
  • Жўнатувчи ва поғонали маршрутлар ажратилгандан кейин қолган вагонлар оқимидан бошқа туркумдаги поездлар тузиш режалаштирилади. Бундай поездлар туркуми қуйидагилардан иборат: ўтиб кетувчи (сквозной) – йўл бўйлаб камида бир техник (участка ёки саралаш) станция орқали қайта ишланмай ўтказиладиган поезд; участка – бир техник станциядан (иккинчисигача) кейингисигача қайта ишланмай борадиган; терма (сборный) – ёндош участкадаги орлиқ станцияларга вагонларни олиб борадиган; олиб чиқувчи (вывозной) –узелга яқин ёндош участкада жойлашган оралиқ станцияларга катта гуруҳли вагон таркибларини олиб борувчи; узатувчи (передаточный) – темир йўл узели ичида жойлашган бир станциядан бошқасига вагонлар таркибини олиб борувчи поездлар.

Download 0,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish