1Ёниш деб нимага айтилади 1жЁниш деб



Download 408,46 Kb.
bet1/7
Sana03.04.2023
Hajmi408,46 Kb.
#924560
  1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
test


1Ёниш деб нимага айтилади
1жЁниш деб, шундай экзотермик-кимёвий бирикиш жараёнига айтиладики, унда маълум мухитдаги муқобил шароитда, ёнувчи модда молекулаларидаги ички энергиянинг ортиб бориши сабабли, улар ҳаводаги кислород молекулалари билан ўзаро бирикиб, ўзидан нур ва қушимча иссиқлик энергиясини чиқарабошлайди.
2ёнувчи модда сув молекулаларидаги ички энергиянинг ортиб бориши сабабли, улар ҳаводаги кислород молекулалари билан ўзаро бирикиб, ўзидан нур ва қушимча иссиқлик энергиясини чиқарабошлайди.
3 ёнувчи модда молекулаларидаги ички энергиянинг ортиб ва намланиб бориши сабабли, улар ҳаводаги кислород молекулалари билан ўзаро бирикиб, ўзидан нур ва қушимча иссиқлик энергиясини чиқарабошлайди.
2Ёнғин деб айтилади
аЁнишнинг кислород ёки ички ҳарорат манбаълари таъсирида ҳосил бўладиган, таъсир чегараси номаълум ва оқибати моддий ва маънавий зиён етказадиган турига –ёнғин деб аталади.
бж Ёнишнинг тасодифий ташқи ёки ички ҳарорат манбаълари таъсирида ҳосил бўладиган, таъсир чегараси номаълум ва оқибати моддий ва маънавий зиён етказадиган турига –ёнғин деб аталади.
с Ёниш жараёни асосан бирор ёнувчи жисмга ташқи муҳитдаги юқори ҳарорат манбаи таъсир этгандагина содир бўладиган турига–ёнғин деб аталади.

3 занжирли кимёвий ёниш деганда нимани тасаввур қиласан


аИссиқликдан ёниш, ёнувчи жисмдан ажралиб чиқаётган иссиқликнинг тезлиги атроф муҳитга ютилиш тезлигидан катта бўлсагина содир бўлади.б
б Занжирли ёниш эса, ёнишдаги аланганинг тармоқланиш тезлигининг узилиш тезлигидан ортиб кетиши билан фарқланади
сж Занжирли ўз-ўзидан алангаланиш. Табиатда шундай моддий аралашмалар учрайдики, уларнинг ҳарорати ошмаган тақдирда ҳам оксидланиш реакцияси рўй бериши ва бу жараён ўз-ўзидан тезлашиб алангаланиши мумкин.
4 Портлаш жараёнида босимни кўтарилиши қайси формула билан аниқланади: а) х

Download 408,46 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish