2-боб. Интернет-маркетинг инфратузилмаси



Download 143,07 Kb.
bet6/13
Sana15.04.2022
Hajmi143,07 Kb.
#555418
TuriПротокол
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13
Bog'liq
мавзу 2

Телеконференциялар


Телеконференциялар кейинга қолдирилган хизматлар кўрсатувчи иккинчи хизмат туридир.
Телеконференциялар хизмати кўплаб мавзуга оид
телеконференциялар — янгиликлар серверлари томонидан қўллаб- қувватланувчи янгиликлар гуруҳларидан (newsgroup) иборат. Янгиликлар сервери бу турли мавзуга оид минглаб гуруҳдаги янгиликлар жойлашган компьютердир. Ҳар бир янгиликлар сервери янги хабар олгач, уни янгиликлар билан алмашинувчи бошқа серверларга жўнатади. Янгиликлар гуруҳи бу маълум бир мавзу бўйича хабарлар тўпламидир. Янгиликлар иерархик ташкил қилинган мавзули гуруҳларга тақсимланади, ҳар бир гуруҳ номи қуйи даражадаги номлардан иборат бўлади. Масалан, comp.sys.linux.setup конференцияси «компьютерлар» гуруҳи, «операцион тизимлар» қуйи гуруҳи, Linux тизими, айнан уни ўрнатишга бағишланган.
Ҳозирги пайтда www-телекоммуникация, бошқача қилиб айтганда форумлар ҳам кенг тарқалмоқда. Улар web-интерфейс орқали ишлайди ва янгиликлар серверларида эмас, балки web- сайтларда жойлаштирилади.

Жўнатмалар рўйхати


Жўнатмалар рўйхати (mail lists) — ўз протоколи ва мижоз- дастурига эга бўлмаган ҳамда фақат электрон почта орқали ишловчи хизматдир.
Жўнатмалар рўйхати ишининг ғояси битта электрон почта манзили остида минглаб кишилар – жўнатмалар рўйхатига обуначилар манзилини бирлаштиришдан иборат. Хат бу манзилга юборилганда ушбу жўнатмалар рўйхатига обуна бўлган барча обуначилар бу хабарни олади. Одатда кўрилаѐтган мавзудан яхши хабардор бўлган шахслар бу хизматга жавобгар бўлади. Улар навбатдаги хабарларни тайѐрлаш ва ўз вақтида жўнатиш учун масъулдир.
Жўнатмалар очиқ (ҳамма истовчилар учун), ѐпиқ (белгиланган доирадаги кишилар учун), бепул (ҳомийлар ва реклама берувчилар ҳисобига) пуллик турларга тақсимланади.

FTP хизмати


FTP (file transfer protocol) — файл узатиш протоколи, бироқ FTP ни Интернет хизмати сифатида кўриб чиқишда оддий протокол эмас, балки файл архивларида файлларга уланиш хизмати кўзда тутилади. Унинг оммавийлигининг асосий сабабларидан бири компьютер тизимларида фойдаланилаѐтган ўн йилликлар давомида FTP- архивларда тўпланган ахборот ҳажми билан изоҳланади. Яна бир сабаб FTP орқали файлларни узатишнинг осонлиги ҳисобланади.

Download 143,07 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish