2. Makroiqtisodiyot fanining tadqiqot usullari. “Resurslar- tovarlar va xizmatlar” hamda “daromadlar –xarajatlar”ning doiraviy oqimi modeli


йилдa шартли иқтисодий тизимда аҳоли сони таркиби тўғрисидаги қуйидаги маълумотлар мавжуд эди



Download 6,18 Mb.
bet50/239
Sana23.09.2021
Hajmi6,18 Mb.
#182984
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   239
Bog'liq
Макроиктисодиётга кириш

2009 йилдa шартли иқтисодий тизимда аҳоли сони таркиби тўғрисидаги қуйидаги маълумотлар мавжуд эди:


- ишчи кучи сони – 350 млн. киши,

- ишсизлар – 30 млн. киши, жумладан:

- 15 млн. киши корхона банкротлиги натижасида ишсиз бўлиб қолди,

- 3 млн. киши янги касбни ўрганади;

- 3 млн. киши ишлаб чиқариш қисқартирилгани натижасида ишдан

бўшатилган;

- 5 млн. киши корхона янги фаолият турига ўтганлиги туфайли ишдан

бўшатилди;

- 4 млн. киши ишламайди, чунки ёш болалари ва қари ота-оналари мавжуд.

Табиий ва ҳақиқий ишсизлик даражасини ҳисобланг. Оукен қонунидан фойдаланиб, агар потенциал ЯИМ 4 млрд. пул бирлигини ташкил этган бўлса, ЯИМнинг узилишини аниқланг.


Ечиш:


  1. Жорий йилдa табиий ишсизлик = янги касбни ўрганувчи (фрикцион ишсизлик) 3 млн. киши + ёш болалари ва қари ота-оналари мавжуд 4 млн. киши + корхона янги фаолият турига ўтганлиги натижасида ишдан бўшатилган 5 млн. киши = 12 млн. киши.

  1. Даврий ишсизлик = корхона банкротлиги натижасида ишдан бўшатилган 15 млн. киши + ишлаб чиқариш қисқартирилгани натижасида ишдан бўшатилган 3 млн. киши = 18 млн. киши.

  2. Ҳақиқий ишсизлик = 30 млн. киши

4.


Ҳақиқий ишсизлик даражасининг табиий ишсизлик даражасида ортиқлиги= 8,6% - 3,4% = 5,2%.

5. ЯИМнинг узилишини Оукен кoэффициентидан фойдаланган ҳолда аниқланади, у -2,5% х 5,2% = 13%га тенг.

ЯИМнинг узилишининг мутлақ миқдори = 4 млрд. пул бирл. х 13%) : 100% = 0,52 млрд. пул бирл.

Бинобарин, ЯИМнинг ҳақиқий ҳажми потенциал ҳажмидан, ҳақиқий ишсизлик даражаси табиий даражадан ошиши натижасида 0,52 млрд. пул бирлигига кам.


3-масала

2005 йилдa шартли мамлакатда қуйидаги ишсизлик кўрсаткичлари мавжуд эди:

  • фрикцион - 3%; таркибий -3%; даврий -10%.

Номинал ЯИМ 27600 пул бирлигини ташкил этди, Оукен кoэффициенти эса 2,5% га тенг.

ЯИМнинг узилиши миқдорини аниқланг.



Ечиш:

Ҳақиқий ишсизлик даражаси қуйидагича топилади:

фрикцион (3%) + таркибий (3%) ва даврий (10%) = 16%

Табиий ишсизлик даражаси қуйидагичатопилади:

фрикцион (3%) + таркибий (3%) = 6%

Потенциал ЯИМни Оукен қонунининг математик кўринишидан фойдаланган ҳолда топамиз:

Ҳақиқий ЯИМ = потенциал ЯИМ   ,

бу ерда, U1 – ҳақиқий ишсизлик даражаси; U2 – табиий ишсизлик даражаси; k - Оукена кoэффитценти. Маълумотларни формулага қўйиб, потенциал ЯИМни топамиз.

27600 = Потенциал ЯИМ  ;

27600 = Потенциал ЯИМ х 0,85

Потенциал ЯИМ = 27600 : 0,85 = 32470 (пул бирл.)

Агар ҳақиқий ишсизлик табиий даражадан ошмаса, ЯИМ 32470 пул бирлигини ташкил этар эди. Даврий ишсизлик мавжудлиги сабабли иқтисодиёт 4870 пул бирлиги (32470-27600) қийматидаги ЯИМга эга бўла олмаган.



4-масала

Иқтисодиётда табиий ишсизлик даражаси – 6%, ҳақиқий ишсизлик 10%ни ташкил этади. Ишлаб чиқариш ҳажми - 600 млн. сўм. ЯИМнинг ишсизлик даражасининг ўзгаришига таъсирчанлиги кoэффициенти 3 га тенг. ЯИМ узилишини aниқлaнг.


Ечиш:

Оукен қонунига кўра:

(Y – Y*) : Y* = - (у – у*).

(Y – Y*) : Y* = -3 (0,1 – 0,06) = -0,12 ёки 12%.

(600 – Y*) : Y* = 0,12  Y* = 682 млн. сўм.

Демак, ЯИМнинг узилиши даврий ишсизлик билан боғлиқ, у қуйидагини ташкил этади: Y – Y* = 600 – 682 = -82 млн. сўм.




Download 6,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   239




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish