2 маъруза: доришунослик режа



Download 0,74 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/20
Sana23.02.2022
Hajmi0,74 Mb.
#129399
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   20
Bog'liq
ТБА маъруза-2 8f7685b1b7a407727beab48ce614a5df



2 - МАЪРУЗА: ДОРИШУНОСЛИК 
 
Режа: 
1. Доришунослик ҳақида умумий маълумот. 
2. Заҳарли, кучли таъсир этувчи дорилар.
3. Дори-дармон шакллари. 
4. Оғриқ қолдирувчи дорилар (анальгетиклар). 
5. Юрак қон-томирларини кенгайтирадиган моддалар.
6. Дорилар билан даволашнинг қўшимча ва заҳарли таъсири.
Таянч сўз ва иборалар: доришунослик, дорихона, медикамент, рецепт, захарли 
дорилар, кучли таъсир этувчи дорилар, энтерал, парентерал, доза, токсик, таблетка
драже, капсула, қайнатма, дамлама, настойка, экстракт, эритма, микстура, мазь, 
линимент, шамча, анальгетиклар, коагулянтлар, антикоагулянтлар, аллергия. 
Доришунослик - организмга юборилганда шифобахш таъсир кўрсатадиган ёки 
касалликларнинг олдини олишга ёрдам берадиган дори моддалар ҳақидаги фан. 
Медицинада ишлатиладиган дорилар (препаратлар) жуда хилма-хил ва жуда кўп. 
Улар турли йўллар ва усуллар билан ўсимликлардан, минерал хом-ашё ва ҳайвонларнинг 
турли тўқималарини ишлаб, сунъий усулда химиявий синтез йўли билан ҳамда баъзи 
микробларнинг ҳаёт фаолияти натижасида ҳосил бўладиган моддалардан олинади. 
Минераллардан олинадиган дори моддаларга вазелин, чортоқ тузи, натрий хлорид ва 
унинг ҳосилалари ва бошқалар киради. Адреналин, инсулин каби эндокрин препаратлар 
организмнинг ички секреция безларидан олинади ва ҳайвонлардан олинадиган дори 
моддаларидан ҳисобланади. Баъзи микроорганизмлар ҳаёт фаолиятида бўладиган дори 
моддаларга антибиотиклар (пенициллин, стрептомицин)ни мисол қилиб кўрсатиш 
мумкин. Ўсимликлардан олинадиган дори моддалар уларнинг турли қисмлари (илдизи, 
пўстлоғи, барги ва меваси) да бўлади. Кимёвий синтез йўли билан олинадиган дори 
моддалар бошқа гурухлардаги дори моддаларга қараганда жуда кўп. 
Юқорида айтилган хом-ашё турлари кўпинча махсус ишловдан ўтказилади. Бунда 
ҳосил бўладиган моддалар препаратлар (ёки медикаментлар) деб аталади. 

Download 0,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish