2-маъруза полимерланиш реакциялари учун қўлланиладиган мономерлар. Олифенлар



Download 468,22 Kb.
Pdf ko'rish
bet2/6
Sana30.03.2022
Hajmi468,22 Kb.
#518149
1   2   3   4   5   6
Пропилен 
Пропилен хам олефинлар вакилига кириб, олиш ва ишлатиш хажми 
бўйича 2 ўринда туради. Одатда ушбу маҳсулотдан турли маркали 
полипропилен ишлаб чиқарилади. 
Ҳозирги кунда саноатда пропиленни уч усулда олиш имконияти мавжуд. Улар: 1. 
Нефт ва газларни крекинлаш (50%); 
2.
Фишер Тропша усули ѐрдамида синтез ва кокс маҳсулотлари; 
3.
С
2


ва ундан юқори угеводородлар асосида. 
1.Нефт ва крегин газлари асосида пропиленни олиш. Бу усул пропилен сақловчи газлар, 
бензиннинг крекин ва реформин қилиш натижасида олинади. Бунда пропиленни чиқиши 
8,9% ни ташқил қилади.
N
2
, О
2
, СО …………… 4,1 Пропан…………….9,4 
Водород………………..6,1 Пропилен …………8,9 
Метан…………………39,1 Бутаны…………….2,6 
Этан …………………..17,5 Пентаны………...…1,4 
Этилен………………….7,3 Сероводород………3,0 
Диоксид углерода ..0,6 
Газларни этаноамин билан (Н
2
S, СО
2
) тозаланиб, ишқор билан ювилиб, совитилиб 
цеолитлар билан сувдан тозаланади. Ҳамда ҳосил бўлган газлар (этан ва пропан) 
крекинлашга юборилади. Хосил бўлган пропан пропиленни паст ҳароратли дистилацияда
ажратиб олинади.
2.Фишер-Тропша усули билан пропиленни синтез қилиш. Ушбу синтез усули карбонат 
ангидридини каталитик гидрирлашга асосланган ва қўйидаги механизм асосида кетади: 
Бунда бошида (1) катализатор сифатида Co-ThO2, Co-ThO2-Mgo ѐки кобальт 
цирконий катализаторлардан фойдаланилади. Жараѐн 177-203
о
С ва 0,1-1,5 МПа босимда 
олиб борилади. Маҳсулот чиқиши 85-90% ташкил этади. (2) реакция асосида темер 
катализаторлари ишлатилади ва жараѐн 227-257 
о
С ва 0,5-1,0 МПа босимда кетади. 
Маҳсулотни чиқиши қўлланилаѐтган катализаторларга боғлиқ. Шу билан бирга 
пропиленни коск газларидан ҳам олиш мумкин. 
3. Пропанни термик дегидрирлаш. 
Бу усулда пропиленни унуми жада паст бўлади. Бунга сабаб крекинлашда С-С 
боғнинг узилишига (261.9 КДж/мол) камро энергия кетади С-Н боғини узишга нисбатан 
(364.5 КДж/моль). Жараѐн 600
о
С ва атм. Босимида олиб борилади. 
Реакция натижасида қўшимча маҳсулотлар (метилацетилен, аллен) ҳосил бўлади. 
Пропанни каталититик дегирлаш (―Олефлекс‖ жараѐни). Бу жараѐнда Cr
2
O
3
, MoO
3

V
2
O
5
,
TiO
2
иштирокида, 600
о
С олиб борилади, катализаторларни Al
2
O
3
юттирилиб 
ишлатилади. 1980 йилларга келиб пропилен ва изобутиленга бўлган талаб ошади. Асоссий 
сабаб полипропилен ва метил уч бутил эфирини олиншидир. 


19 
1.1-Расм. Этилен ва пропиленни сўнги йилларда нисбий талабларини ошиш графиги. 
Бутен-1
. Бутен-1 одатда 1,3-бутадиен, полибутилен ва уларнинг соболимерларини 
олишда кенг қўлланилади. Бутен-1 ни С
4
-фракция, этиленни димерлаш ва бутандиолни 
дигидтация қилиб олинади. С
4
-фракциялар қайнаш ҳарорати жуда яқинлигидан ажратиш 
жуда қийин, шунинг учун Бутен – 1 ни ишлатишдан олдин (сув, кислород, спирт, органик 
кислоталардан тозалаш лозим. 
Бутен-1 ни биринчи бор АҚШда саноат миқѐсида олинган. Катализатор сифатида 
(Ni):Al(C
2
H
5
)=0.01:0.1 нисбатида ишлатилади. Жараѐн 100-120
о
С ва 4.9 МПа босимда 
олиб борилади. 
Бизнинг республикамизда СКЛЭРТЭК технологиясида сомономер сифатида 
бутен-1 қўлланилади. Уларнинг олиниши қўйидагича: 
Бутен-1 ни олиш жараѐни асосида газ ҳолатидаги этиленни суюқ катализатор 
муҳитида (ТЕА+LC-2253)димерлаш жараѐни ѐтади. Реакция 49÷55 
о
C, ҳарорат 
2200÷2400 кПа босимда кетади. 
CH

= CH
2
+ CH

= CH

CH

= CH - CH
2
- CH

Катализатор 
сифатида 
алкилалюминий 
билан 
фаоллаштирилган 
Тi(C
32
H
68
О
8
)+3Аl(C
2
H
5
)

ишлатилади. Титан асосида ишлатилаѐтган катализатор икки 
босқичда тасирланади.
1.
Икки молекула этилен 4-валентли титан атомида комплекс ҳосил қилиб оралиқ 
металлотсиклик изотопга ўтади.
2.
Молекула ичида β-водородни силжиши ҳисобига бутен-1 ҳосил бўлади. 
Оралиқ моддани сиклик ҳарактери ва бўш H
+
ни йўқлиги, бутен-1 олишда юқори 
селективликни таъминлаб беради ва бутен-1 ни бутен-2 га димерланишини олдини 
олади. 
CH
2
=CH
2
CH
2
=CH
2
Ti
CH
2
CH
2
CH
-
CH
2
H
+
β
CH
CH
2
CH
2
CH
3
+
Ti
Реакция экзотермик бўлиб, димерланишда ҳосил бўлаѐтган иссиқлик
18 кқал/молга тенг. 
Бутен-1 димерланиш жараѐнида озгина қўшимча моддалар ҳам ҳосил бўлади.
 

1,8 
1,6 
1,4 
1,2 
1,0 
0,8 
1989 
1995 
2000 
Та
ла
бн
ин
г о
шиши

1-пропилен; 2-этилен 


20 

Download 468,22 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish