Нефт-газни қайта ишлашда қўлланиладиган катализаторларни тайёрлаш усуллари. Катализатор таркибини хисоблаш



Download 8,09 Mb.
Sana24.02.2022
Hajmi8,09 Mb.
#200777
Bog'liq
Нефт газни қайта ишлашда қўлланиладиган катализаторларни тайёрлаш

Нефт-газни қайта ишлашда қўлланиладиган катализаторларни тайёрлаш усуллари. Катализатор таркибини хисоблаш.

Катализаторларни тайёрлаш усуллари

Нефт-газни қайта ишлашда қўлланиладиган катализаторларни тайёрлашнинг бир нечта усуллари мавжуд бўлиб уларга қуйидагиларни мисол қилиш мумкин:

  • Шимдириш усули.
  • Ишқорлаш усули.
  • Суюқлантириш усули.

Шимдириш усули

  • Металл ва оксидли катализаторлар фаол компонентларни ташувчи сиртга юттириш усули билан тайёрланади. Ташувчи сиртида кам фаол ёки инерт моддалар қўлланилади.
  • Инерт моддалар сифатида – алюминий оксид, силикагел, синтетик алюминийсиликатлар, каолин ва бошқа моддаларни олиш мумкин.

Катализаторлар фаол компонентларнинг ғовак ташувчи сиртига юттирилиши уларнинг ўта диспергирланишининг таьминлайди, бу эса ғовакликнинг муқобил ўлчамидаги солиштирма сирт хосил қилади, ҳамда платина, палладий , кумуш каби қимматбахо катализаторлар тежалади.

  • Катализаторлар фаол компонентларнинг ғовак ташувчи сиртига юттирилиши уларнинг ўта диспергирланишининг таьминлайди, бу эса ғовакликнинг муқобил ўлчамидаги солиштирма сирт хосил қилади, ҳамда платина, палладий , кумуш каби қимматбахо катализаторлар тежалади.
  • Катализаторлар кичик солиштирма сиртга эга бўлган (доломит, пенза, асбест) ёки юқори сиртга эга бўлган (магний ва алюминий оксидлар, силигагеллар, алюминий силикатлар ) ташувчилар сиртига қопланган холда ишлатилади.

Диатомит

Фаоллаштирилган кўмир

Силикагел

Алюминий оксидлар

Ишқорлаш усули

Суюқлантириш усули

Катализатор таркибини хисоблаш

  • Масалан, 96% Al2O3 ва 4% кобалт оксиди таркибли катализатордан 100 гр тайёрлаш керак. Демак 96 гр Al2O3 ва 4 гр кобалт оксиди керак бўлади. Кобалт оксиди олишда 6 молекула сув тутган кобальт нитрат криссталлгидратидан қуйидаги реакция асосида фойдаланамиз:
  • Реакция тенгламасидан кўринадики 1 моль кобальт нитрат криссталл гидрати қиздирилганда 1 моль кобалт оксиди ҳосил бўлади.

Катализатор таркибини хисоблаш

  • Кобальт нитрат криссталл гидратининг молекуляр массаси
  • - 291гр.
  • Кобалт оксиди -- 75 гр.
  • Пропорция тузамиз:
  • Со(NO3)2 6H2O 291 гр------------------------- 75 гр (CoO)

    Х гр------------------------------4 гр (CoO)

    Х=гр (Со(NO3)2 6H2O)

  •  

Катализатор таркибини хисоблаш

  • Демак 96% Al2O3 ва 4% кобалт оксиди таркибли катализатордан 100 гр тайёрлаш учун. Қуйидаги миқдорда бошлангич компонентлар олиниши керак:
  • Кобальт нитрат криссталлгидратидан (Со(NO3)2 6H2O) --15,52 гр

    Al2O3 -------------------------------------- 96 гр

    керак бўлади.

Катализатор таркибини хисоблаш топшириқ

Масала

  • 90% Al2O3 ва 5% никел оксиди ва 5% рух оксиди таркибли катализатордан 100 гр тайёрлаш керак. Демак 90 гр Al2O3 ва 5 гр никел оксиди ва 5 гр рух оксиди керак бўлади. Бошлангич компонентлар сифатида Ni(NO3)2 ва ZnCO3 олинган бўлса бошлангич компонентлар массаларини топинг.

Катализатор таркиби MgO оксид кўп қисмини ташкил қилади деб хисоблансин


Массовое содержание основных компонентов, %

V2O5.
(NH)

SiO2
(NH4VO3 )

Al2O3
(Аl(OH)3)

Fe2O3

CaO
(Са3СO)

7

4

13

9

8

Etiboringiz uchun raxmat
Tuzuvchi: “Umumiy va neft-gaz kimyo” kafedra o’qituvchisi
Saidobbozov S.SH.
Download 8,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish