2-Мавзу: Криптографиянинг асосий тушунчалари ва тарихи Криптографиянинг асосий тушунчалари


Криптография ва стеганография Криптографиянинг асосий бўлимлари



Download 0,56 Mb.
bet2/2
Sana24.02.2022
Hajmi0,56 Mb.
#226571
1   2
Bog'liq
2-mavzu

Криптография ва стеганография

Криптографиянинг асосий бўлимлари

  • Симметрик калитли криптография.
  • Очиқ калитли криптография.
  • Хеш функциялар.
  • Калит криптотизимни созлаш учун ишлатилади
  • Симметрик криптотизимда шифрлаш ва дешифрлашда битта калитдан фойдаланилади.
  • Очиқ калитли криптотизимда шифрлашда очиқ калитдан, дешифрлашда ёпиқ калитдан фойдаланилади.
  • Хеш функциялар маълумотларни бутунлигини кафолатлаш мақсадида ишлатилади

Хеш функция

  • Қуйида “ℎ𝑒𝑙𝑙𝑜” хабарини турли хэш функциялардаги қийматлари келтирилган:
  • 𝑀𝐷5 (ℎ𝑒𝑙𝑙𝑜) = L5𝑑41402𝑎𝑏𝑐4𝑏2𝑎76𝑏9719𝑑911017𝑐592
  • 𝑆𝐻𝐴1 (ℎ𝑒𝑙𝑙𝑜) = L𝑎𝑎𝑓4𝑐61𝑑𝑑𝑐𝑐5𝑒8𝑎2𝑑𝑎𝑏𝑒𝑑𝑒0𝑓3𝑏482𝑐𝑑9𝑎𝑒𝑎9434𝑑a9434d
  • 𝑆𝐻𝐴256 (ℎ𝑒𝑙𝑙𝑜) = 2𝑐𝑓24𝑑𝑏𝑎5𝑓𝑏0𝑎30𝑒26𝑒83𝑏2𝑎𝑐 5𝑏9𝑒29𝑒1𝑏161𝑒5𝑐1𝑓𝑎7425𝑒73043362938𝑏9824
  • Хеш функция қуйидаги хусусиятларга эга:
  • a. Бир хил кириш ҳар доим бир хил чиқишни (хэш қиймат деб аталади) тақдим этади.
  • b. Бир қанча турли киришлар бир хил чиқишни тақдим этмайди.
  • c. Чиқиш қийматдан кирувчи қийматни ҳосил қилишнинг имконияти мавжуд эмас (бир томонламалик).
  • d. Кириш қийматини ўзгариши чиқишдаги қийматни ҳам ўзгаришига олиб келади.

Хеш функция

Криптографик акслантиришлар

  • Одатда криптграфияда маълумотларни шифрлашда (дешифрлашда) қуйидаги икки турдаги акслантиришшлардан фойдаланилади.
  • Улардан бири ўрнига қўйиш (substitution) акслантириш бўлса, иккинчичи ўрин алмашиш (permutation) акслантиришидир.

Цезар шифрлаш усули

  • Очиқ матн: fourscoreandsevenyearsago
  • Калит: 3

a

b

c

d

e

f

g

h

i

j

k

l

m

n

o

p

q

r

s

t

u

v

w

x

y

D

E

F

G

H

I

J

K

L

M

N

O

P

Q

R

S

T

U

V

W

X

Y

Z

A

B

z

C
  • Шифрлаш:

  • IRXUVFRUHDQGVHYHQBHDUVDJR

Очиқ матн

Цезар шифрлаш усули

  • n бўйича суришлар n  {0,1,2,…,25}
  • Калит қиймати n
  • Мисол: калит n = 7

a

b

c

d

e

f

g

h

i

j

k

l

m

n

o

p

q

r

s

t

u

v

w

x

y

H

I

J

K

L

M

N

O

P

Q

R

S

T

U

V

W

X

Y

Z

A

B

C

D

E

F

z

G

Очиқ матн
Шифр матн

Цезар усулида дешифрлар

Криптотаҳлил: Барча ҳоллар синаб кўриш

  • Ўрнига қўйиш (n та силжитишдан иборат)
  • - лекин калит берилмаган

  • Шифрматн берилган: CSYEVIXIVQMREXIH
  • Қандай қилиб калитни топамиз?
  • Бўлиши мумкин бўлган калитлар сони 26  барчасини синаб кўриш!
  • Калитни тўлиқ қидириш
  • Ечим: калит n = 4

Оддий алмаштиришлар

  • Умуман олганда, харфларнинг ҳар қандай ўзгариши оддий алмаштириш калити бўлиши мумкин.

  • - алфавит кетма-кетлиги бўйича алмаштириш шарт эмас.
  • Масалан

Очиқ мант
Шифр матн

a

b

c

d

e

f

g

h

i

j

k

l

m

n

o

p

q

r

s

t

u

v

w

x

y

J

I

C

A

X

S

E

Y

V

D

K

W

B

Q

T

Z

R

H

F

M

P

N

U

L

G
  • Мумкин бўлган калитлар 26! > 288!

z

O

Калит оралиғи қанча бўлиши керак?

  • Айтайлик Триди тезкор компютерга эга, улар ҳар сониясига 240 калитни синаб кўриш имконига эга.
  • Бу дегани агар калит ўлчами 256 бўлса, калитни топиш учун 216 сония (18 соат) талаб қилади.
  • 264 ўлчамдаги калит бўлса, ярим йилдан кўпроқ вақт кетади.
  • 2128 ўлчамдаги калит бўлса, 1030 йил талаб қилинади.
  • 288 ўлчамдаги калит бўлса, 8900 минг йиллик талаб қилинади.

Криптографиянинг тарихи

  • Қадимий давр (қадимий давр классик шифрлари) - Цезар, Полибия квадрати
  • Ўрта давр (ўрта давр классик шифрлари) - Вижинер, Атбаш
  • 1 ва 2 – жахон уриши даври (1 ва 2- жахон уриши даври классик шифрлари) - Zimmermann телеграфи, Энигма шифри, SIGABA машиналарини
  • Компьютер даври (замонавий шифрлар) - DES, AES, ГОСТ 28147-89, IDEA, A5/1, RC4 (барчаси симметрик) ва RSA, Эл-Гамал (очиқ калитли)

Бир мартали блокнот (Vernam шифри)


e=000 h=001 i=010 k=011 l=100 r=101 s=110 t=111

h

e

i

l

h

i

t

l

e

r

001

000

010

100

001

010

111

100

000

101

111

101

110

101

111

100

000

101

110

000

110

101

100

001

110

110

111

001

110

101

s

r

l

h

s

s

t

h

s

r

Шифрлаш: Очиқ матн  Калит = Шифрматн
Очиқ матн:
Калит:
Шифрматн:

Бир мартали блокнот: Дешифрлаш


e=000 h=001 i=010 k=011 l=100 r=101 s=110 t=111

s

r

l

h

s

s

t

h

s

r

110

101

100

001

110

110

111

001

110

101

111

101

110

101

111

100

000

101

110

000

001

000

010

100

001

010

111

100

000

101

h

e

i

l

h

i

t

l

e

r

Дешифрлаш: Шифр  Калит = Очиқ матн
Шифр матн:
Калит:
Очиқ матн:

Бир мартали блокнот

  • Фараз қилинсин, бирор қонуний фойдаланувчи Алиса бир мартали блокнотдан фойдаланган ҳолда HEILHITLER матнини шифрлаб, ўз шериги Боб томонга юбориши талаб этилсин.
  • Ушбу шифрлаш алгоритми учун қуйидаги икки ҳолатни қараб чиқиш муҳим. Биринчи ҳолатда, фараз қилинсин Алиса томонинг душмани Триди бор ва у Алиса томон қуйидаги калитдан фойдаланилган деб билади:
  • Агар Триди душман ушбу калитни Боб томонга узатишни уддасидан чиқса, у ҳолда Боб томон шифрматнни дешифрлаш орқали қуйидагига эга бўлади:

101 111 000 101 111 100 000 101 110 000

H

E

I

L

H

I

T

L

E

R

001

000

010

100

001

010

111

100

000

101

Бир мартали блокнот

  • Фараз қилинсин бошқача cценарий мавжуд. Алиса фойдаланувчи ўз душмани Триди томонидан қўлга олинди ва душман шифрматнга ҳам эга. Душман шифрматтни ўқий олмайди ва шунинг учун Алиса томондан унинг калитини айтишини талаб этади. Алиса томон ўзини ҳар иккала томонга “ўйнашини” айтиб, шифрматтни дешифрлаш калити деб қуйидагини айтади:
  • Ушбу калит орқали душман Триди шифрматнни дешифрлаганда қуйидаги очиқ матнга эга бўлади:

Бир мартали блокнот

  • Бир мартали блокнотда калитлардан фақат бир марта фойдаланишдан мақсад нима? Фараз қилайлик, қуйидаги икки очиқ матн ва битта калит 𝐾 дан фойдаланиб шифрланган: ва Криптографияда ушбу ҳолатни “хавфлилик” деб аталади ва бир мартали блокнот хавфли ҳолатда деб тушинилади, яъни фойдаланилган калит ортиқ муаммо туғдирмайди:
  • = 100 010 011 000 ва
  • Ҳар иккала очиқ матн ягона калит 𝐾 L110 011 101 111 шифрланган ва шифрматнлар қуйидагига тенг бўлган:
  •  

Бир мартали блокнот

Кодлар китоби


Очиқ матн

Шифрматн

Februar

13605

fest

13732

finanzielle

13850

folgender

13918

Frieden

17142

Friedenschluss

17149




Зиммерман телеграми

Криптографиянинг таксаномияси

Симметрик криптотизм

    • Шифрлаш ва дешифрлашда бир хил калитдан фойдаланилади
    • Икки тури мавжуд: Оқимли шифрлаш, Блокли шифрлаш
    • Очиқ калитли криптотизим (ёки асимметрик криптотизим)

    • Икки калитдан фойдаланилади, биттаси шифрлаш учун (очиқ), ва иккинчиси дешифрлаш учун (махфий)
    • Рақамли имзо алгоритмлари
    • Хеш алгоритмлар

    • Бир томонлама крипто сифатида қараш мумкин

Саволлар???

Мисоллар

  • Шифр матн= ?GONXAHFB#F@S
  • Калит=SINF
  • Шифр матн=_@OC#DOYS*IUAL@U
  • Калит=SOAT
  • A=00000
  • B=00001
  • C=00010
  • D=00011
  • E=00100
  • F=00101
  • G=00110
  • H=00111
  • I=01000
  • J=01001
  • K=01010
  • L=01011
  • M=01100
  • N=01101
  • O=01110
  • P=01111
  • Q=10000
  • R=10001
  • S=10010
  • T=10011
  • U=10100
  • V=10101
  • W=10110
  • X=10111
  • Y=11000
  • Z=11001
  • #=11010
  • !=11011
  • _=11100
  • @=11101
  • ?=11110
  • *=11111

Download 0,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish