2-мавзу. Тарихий географиянинг фан сифатида шаклланиши. Режа. Тарихий географиянинг фан сифатида шаклланиши. Европадаги тарихий географик тадқиқотлар



Download 93,5 Kb.
bet1/7
Sana23.02.2022
Hajmi93,5 Kb.
#141605
  1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
2 Мавзу. Тарихий географиянинг фан сифатида шаклланиши (1)


2-мавзу. Тарихий географиянинг фан сифатида шаклланиши.
Режа.
1. Тарихий географиянинг фан сифатида шаклланиши.
2. Европадаги тарихий географик тадқиқотлар.

3. Ўрта Осиё олимларининг тарихий географияга қўшган ҳиссаси.
1. Тарихий географиянинг фан сифатида шаклланиши.
Тарихий география фан сифатида XVI асрда Ғарбий Европада вужудга келди. Унинг шаккланишида икки йирик тарихий воқеа, яъни Ғарбий Европа мамлакатларида XV-XVI асрларда гуманизмнинг пайдо бўлиши ва Буюк географик кашфиётлар катта таъсир кўрсатган. Уйғониш даврида одамларда антик даврга бўлган қизиқиш кучайган. Антик дунёга қизиқиш одамларнинг антик давр географияси билан шуғулланишга олиб келди. Тарихий география фанида биринчи бор яратилган асар “Қадимги дунё атласи” эди. Уни XVI асрнинг иккинчи ярмида фламанд географи А.Ортелий яратган эди. У ўз асарига илова тарзида замонавий дунё атласини келтирган эди. А.Ортелий ўз карталарини қадимги дунё ҳақидаги қисқача маълумотлар билан келтирган. А.Ортелийнинг асаридан сўнг тарихий география илмий фан сифатида вужудга келди. А.Ортелийнинг ёзишига қараганда, унинг ишлари “Тарих назарида география” эди. Айтиб ўтиш ўринлики, А.Ортелийнинг ўзи антик муаллифлар маълумотларини танқидий нуқтаи назарсиз қабул қилган ва шу маълумотлар асосида ўз карталарини тузган. А.Ортелийнинг бу камчилигини XVII асрда Лейден (Нидерландия) университети профессори Клювер тузатди. У қадимги Италия ва қадимги Германиянинг тарихий географияси бўйича иккита йирик асар ёзган.
Тарихий географияни ривожлантириш учун XVII-XVIII аср француз тарихчилари ва шу давр француз географлари Сансонлар, В.Дюваль Ж.Б.Данвиллар ҳам катта ҳисса қўшдилар. Улар қадимги дунё тарихий географияси билан бирга ўрта асрлар тарихий географиясини ҳам ўргандилар. XIX асрнинг иккинчи ярмидан тарихий илмий тадқиқотлар ижтимоий-иқтисодий тарихий маълумотларни ўрганиш ҳисобига бойиб борди. Бу йўналиш бўйича кўзга кўринарли қилинган ишлардан бири 1936 йилда Кембрижда Г.К.Дарби раҳбарлигидаги илмий жамоа томонидан нашрдан чиқарилган Англиянинг тарихий географияси тўғрисидаги асарни келтиришимиз мумкин. Бу асар Англиянинг 1800 йилгача бўлган тарихий географиясига бағишланган.

Download 93,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish