2006 йилда катталар ва болалар орасида оитс туфайли улим холатлари



Download 1,09 Mb.
Sana17.07.2022
Hajmi1,09 Mb.
#813495
Bog'liq
2 5267135643120567510

2006 йилда катталар ва болалар орасида ОИТС туфайли улим холатлари


Жами : 3,1 (2,8 – 3,6) миллион
Западная и
Центральная
Европа
12 000
[<15 000]
Северная Африка и Ближний Восток
58 000
[25 000 – 145 000]
Африка к югу от Сахары
2,4 миллиона
[2,1 – 2,7 миллиона]
Восточная Европа и Центральная Азия
62 000
[39 000 – 91 000]
Восточная Азия
41 000
[20 000 – 68 000]
Северная Америка
18 000
[9000 – 30 000]
Карибский бассейн
24 000
[16 000 – 40 000]
Латинская Америка
66 000
[52 000 – 86 000]
Южная и Юго-восточная Азия
480 000
[290 000 – 740 000]
Океания
3600
[1700 – 8200]

Касалланиш окибати

  • 2010 йилга келиб Узбекистонда ОИВ/ОИТС билан касалланганлар сони 450.000 гача етиши мумкин, бу бутун ахолининг 1% дан ортигини ташкил килиши мумкин

Касаллик тарихи

  • 1981 йилда биринчи булиб АКШда ОИТС тугрисида маълумотлар келтирилган, Лос-Анжелесда, кейинчалик Нью-Йоркда, Бостонда эркак-гомосексуалистлар орасида ОИТС ходисалари аникланган. Натижада олимлар шуни тан олишдики, 1970 йил охирларида бу касаллик катта узгаришларга олиб келди. Гипотезадан келиб чикиб, АКШда ОИВ 1968 йилда пайдо булганини билиш мумкин, чунки ОИТСнинг биринчи ходисаси аникланиши тахминан ОИВнинг 10-йиллик латент даври кузатилиши маълум.

Вирус пайдо булиш гипотезаси

  • Кенг таркалган гипотезалардан бири - бу шимпанзеларда кузатиладиган иммунодефицит вируси мутацияси натижасидаги гипотезадир, ёки ШИВ (ингл. SIV). ОИВ ва ШИВнинг турли штаммларини геномларини солиштирилганда бу вируслар бир эволюцион занжирнинг звеноларидан эканлигини курсатади
  • ШИВ мутацияси, баъзи Африка халкларининг маймун гуштини истеъмол килиш удуми билан богликлиги тахмин килинади (доимий равишда энтерал ва парентерал зарарланиш билан боглик).

Вирус пайдо булиш гипотезалари

  • Кейинги гипотеза шуни курсатадики, ОИТС чакирадиган вирус анча ёши катта. Бу 37 йил аввал Сент-Луис касалхонасида «ноаник касаллик»дан улган гомосексуалистлар мухитидаги 15 ёшли усмирнинг музлатилган тукималарида ОИВ аникланганлигига асосланади.

Этиологияси

  • Иммунодефицит вируси лентивирусларнинг подгруппаси ретровирусларга киради. Лентивируслар – бу «секин» вируслар булиб, зарарланиш билан бирламчи симптомлар пайдо булиши орасида узок давр утиши характерли; ретровируслар – улар РНК (рибонуклеин кислота) ни ДНК (дезоксирибонуклеин кислота) ишлаб чикарилишида шаблон сифатида кулланиладиган генетик материални копия килади.

Патогенези

  • ОИВ организмга тушгандан кейин алохида кон хужайраларига хужум килади: Т-лимфоцитлар – «хелперлар». Бу лимфоцитлар юзасида CD4 молекулалари жойлашади, шунинг учун уларни Т-4 лимфоцитлар ва CD4 лимфоцитлар (ёки CD4 хужайралари) дейилади. ОИВ-инфекцияси билан зарарланганда вирус, юзасида CD4 молекуласини сакловчи хужайрани кутиб олади. Вирус кобиги хужайралар билан кушилади ва вируснинг генетик материали хужайрага тушади.

Патогенези

  • Вирус факатгина Т-лимфоцитларни эмас, балки бошка CD4 рецепторини сакловчи хужайраларни, шу билан бир каторда узок муддат сакланувчи моноцитлар ва макрофагларни хам зарарлайди. Улар вирус учун резервуар булиб хизмат килади. Вирус бундай резервуарларда вирусга карши препаратлар учун ноактив булиб колади. Бу эса организмдан ОИВни тулик чикариб юборишга тускинлик килади.

Юкиш йуллари

  • Вирус одам биологик суюкликларида сакланиб, лекин керакли концентрацияда спермада, вагинал секретда, конда ва она сутида сакланади.
  • ОИВнинг 3 та асосий юкиш йули аникланган:
  • жинсий (сексуал) йул;
  • Кон оркали (парентерал);
  • Онадан болага (вертикал).

Парентерал юкиш йули

  • ОИВ билан зарарланиш кон оркали мулокотда кузатилади:
  • Инъекцион наркотиклар кабул килганда умумий шприц ёки идишни ишлатиш;
  • Турли тери коплам бутунлиги бузилиб кон чикиши билан боглик муолажаларда (масалан, татуировкалар учун ностерил машинкаларни куллаш);
  • Инфекцияланган кон куйиш (текширилмаган донор кони, донорнинг серонегатив даври);
  • Ностерил тиббий анжомларни ишлатиш.
  • Кон оркали вируснинг утиши хамда ОИВ-инфекциясини парентерал йул билан юкиши.

ОИТС симптомлари

  • ОИТС белгилари – бу турли касалликлар белгилари булиб, одам организми инфекцияга карши курашолмаслиги, иммун система уз ишини бажаролмаслиги билан тушунтирилади.
  • ОИТС белгилари турлича, чунки бу боскичда хаттоки, банал инфекция хам одам организми иммун системаси томонидан каршиликка учрамайди.
  • ОИТС билан огриган беморда иммун системани чукур зарарланиши кузатилади.

Капоши саркомаси : эпидемик формаси, пилакчалар боскичи. Бурунда жигаррангдаги пилакча ва юздаги бир неча тугунчалар

Оддий герпес вируси билан бармок фалангасининг зарарланиши


Download 1,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish