2018г Савол: Барботаж нима?



Download 204,5 Kb.
bet2/26
Sana23.02.2022
Hajmi204,5 Kb.
#148739
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   26
Bog'liq
хим савол

6. Савол: Дистиляция нима?
Жавоб: Бу латинча суз бўлиб distillatio яъни томчининг оқиши деган маънони англатади. Сув буғлатилгандан сўнг, сув буғи конденсацияга учраган сув дистиллят деб аталади. Бу жараённинг мунтазам кечишида яъни саноат миқёсида дистиллят олиш учун махсус дистиляцион қурилмалар мавжуд бунда буғлатиш жараёни ва кейинги жараён совутиш (конденсациялаш) биргаликда олиб борилади.


7. Савол: Иссиқлик алмашиниш қурилмалари нима ва ишлаш принципига кўра неча турга бўлинади?
Жавоб: Иссиқлик алмашиниш қурилмалари – совутиш, иситиш, конденсациялаш, буғланиш ва буғлатиш жараёнларни амалга ошириш учун мўлжалланган қурилмалар ИАҚ дейилади. Жараёнларни ўтказиш шартлари ва қурилмаларни қўллаш соҳасига қараб, иссиқлик алмашиниш қурилмаларининг тузилиши турлича бўлади. Ишлаш принципига қараб; сиртий (рекуператив), регенератив ва аралаштирувчи (градирня, скруббер, аралаштирувчи конденсатор ва ҳоказо) қурилмаларга бўлинади. Регенератив иссиқлик алмашиниш қурилмаларида бир иссиқлик алмашиниш юзаси галма-гал иссиқ ва совуқ элткичлар билан ювилиб туради. Агар иссиқлик алмашиниш юзаси иссиқ элткич билан ювилиб турса, муҳитнинг иссиқлиги хисобига исийди, совуқ элткич билан ювилганда эса ўз иссиқлигини беради. (булар юзали яъни пластинали ИАҚ),
Сиртий иссиқлик алмашиниш қурилмаларида иссиқлик элтгич девор билан ажратилган бўлиб, уларда бир муҳитдан иккинчисига иссиқлик ушбу девор орқали узатилади. Сиртий иссиқлик алмашиниш қурилмалари конструкциясига қараб ушбу турдаги қурилмалар қобиқ-трубали, «труба ичида труба», змеевикли, спиралсимон, ювилиб турувчи, пластинали, қиррали, ғилофли, блок-графитли, шнекли ва ҳоказо бўлиши мумкин.
Регенератив иссиқлик алмашиниш қурилмаларида бир иссиқлик алмашиниш юзаси галма-гал иссиқ ва совуқ элткичлар билан ювилиб туради. Агар иссиқлик алмашиниш юзаси иссиқ элткич билан ювилиб турса, муҳитнинг иссиқлиги хисобига исийди, совуқ элткич билан ювилганда эса ўз иссиқлигини беради. (булар юзали яъни пластинали ИАҚ), Регенератив иссиқлик алмашиниш қурилмалари иккита секциядан ташкил топган бўлади. Биринчисида иссиқлик элткичдан оралиқ материалга иссиқлик узатилса, иккинчисида эса – оралиқ материалдан технологик газга узатилади.
Аралаштирувчи иссиқлик алмашиниш қурилмаларида икала элткич бевосита ўзаро аралашиши пайтида иссиқлик алмашади. Аралаштирувчи ИАҚ лар бир хил йўлли хўл конденсатор, қарама-қарши йўлли қуруқ конденсаторларга бўлинади. Бир хил йўлли хўл конденсатор буғни сув ёрдамида конденсациялаш учун мўлжалланган. Конденсаторга совутувчи сув сопло орқали киритилади. Қарама-қарши йўлли қуруқ конденсаторда буғ ва совутувчи сувнинг ўзаро таъсири қарама-қарши йўналишда ўтади. Совутувчи сув конденсаторнинг юқори қисмидаги тешикли тарелкасига юборилса, буғ эса –пастдаги тарелка остига юборилади. Ҳаво эса, ушлагич орқали вакуум – насос ёрдамида сўриб олинади. Шунинг учун ҳам бу турдаги конденсаторларни барометрик конденсаторлар деб аталади. Бунда конденсациялаш жараёни вакуум остида олиб борилади. Қурилмадаги абсалют босим 0,01- 0,02 МПа бўлади.



Download 204,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   26




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish