25. Амалий машғулот мавзу: мияча ва миянинг устун қисми функцияларини ўрганиш



Download 4,17 Mb.
bet1/3
Sana23.02.2022
Hajmi4,17 Mb.
#183103
  1   2   3
Bog'liq
25. амал. маш. мияча ва мия устун.



25. АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ
МАВЗУ: МИЯЧА ВА МИЯНИНГ УСТУН ҚИСМИ ФУНКЦИЯЛАРИНИ ЎРГАНИШ.

УЗУНЧОҚ МИЯ




Ўнг ярим шар



Хиазма оптикус

гипоталамус

таламус

эпифиз


5-6 Расм. Ўлган одам мияси. (А) Миянинг юқоридан кўриниши. Чуқур бўйлама ботиқлик бош мияни ўнг ва чап ярим шарларга бўлади.(Б) Ўнг томондан сагиттал кўриниши. Миянинг ҳамма асосий сохалари ўрта чизиққа нисбатан кўринади. Қадоқсимон тана бош мия ярим шарлари орасидаги нейрон кўприк хисобланади. (116-бет)
Узунчоқ мия функциялари

  • VIII ,IX, X,XI,XII жуфт калла –мия нервларини ядролари жойлашган.

  • Рефлектор фаолият

  • Гомеостазни сақлаш

  • Скелет мускулларини тонусини тақсимлаш.

  • Вегетатив функцияларни бошқариш

  • Ўтқазувчи функция

  • Орқа мия функциясини бошқариш

Мия ўзанининг функциялари



Ўрта мия асосий тузилмалари
Ўрта мия - қизил ядро, тўрт тепалик, III – IV жуфт бош мия нервларининг ядролари, қора субстанция.
Ўрта мия орқали ярим шарлар ва миячага таламуснинг хамма кўтарилувчи ва тушувчи йўллари ўтади. Ўрта мия статик, статокинетик, кўрув, эшитув, чамалаш ва вегетатив рефлекслари хосил бўлишида иштирок этади.
Тўрт тепалик бирламчи кўрув ва эшитув рефлексларини амалга оширади. Ўрта мия ядролари «қўриқлаш рефлекслари» хосил бўлишида қатнашади.
Қора субстанция – аниқ харакатларни уйғунлаштиради (пластик тонус). Унинг жарохатланиши паркинсонизмга олиб келади.
Децеребрацион ригидлик – ўрта мияни қизил ядросининг пастки қисмидан (орқа тўрт тепаликнинг олдинги қисми) кесилганида хосил бўлади ва букувчи тоник рефлексларнинг кучайиши билан боради, ёзувчи мускулани тонуси ошиб кетади. Деафферентация натижасида ригидликнинг йўқолиши унинг рефлектор характерга эга эканлигини кўрсатади.
Децеребрацион регидлик


Оралиқ мия – III қоринча атрофида жойлашган кўп ядролардан иборат мураккаб тузилмадир (таламус, гипоталамус, субталамус, эпифиз, коленчатые тела)
Нейросекреция – гипоталамус нейронлари томонидан гормон табиатли моддаларни ишлаб чиқариш.
Мияча (М) – организмдаги статик ва статокинетик рефлексларни назорат қилади, амалга оширишда ва бошқаришда иштирок этади. Миянинг бошқа қисмлари билан кенг алоқага эга. Унинг жарохатида харакат бузилади, мушаклар тонуси ва вегетатив бузилишлар кузатилади.



Download 4,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish