3-маъруза: Оқсил ва пептидлар Оқсиллар ҳақида умумий тушинча Оқсилларнинг синфланиши


Оқсилларнинг биологик функциясига қараб синфланиши



Download 1,63 Mb.
bet2/3
Sana11.06.2022
Hajmi1,63 Mb.
#653405
1   2   3
Bog'liq
3-маъруза Оқсил ва пептидлар

Оқсилларнинг биологик функциясига қараб синфланиши

  • Оқсилларни ажратиб олиш
  • Оқсилни биологик объектдан ажратиб олиш учун, аввалом бор тўқимани то хужайра деворларини (мембранасини) бузилиш даражасигача майдалашга тўғри келади.
  • Бунинг учун қуйидаги усуллардан фойдаланилади
  • Махсус валлик ёки шарлик тегирмонлар
  • Лабаратория шароитида гомогенизаторлар қўлланилади. Материал одатда музлатилади ёки махсус фильтерлар орқали кучли пресслар ёрдамида сиқиб чиқарилади.
  • Бошқа усуллардан - катта қувватланган электр токи таъсирида хужайрани жуда кичик қисмларга парчалаш мумкин.
  • Физикавий
  • Кимёвий
  • Энзиматик
  •  
  • Биологик
  • Механик
  • Номеханик
  • Баллистик,
  • Экстризион,
  • Газодеком
  • прессор,
  • Гидробосим,
  • Электрбосим,
  • Комбинацион
  •  
  • Ишқор,
  • кислота,
  • дитергентлар,
  • тузлар,
  • антибиотиклар,
  • хелатлар,органик эритувчилар
  • Бактериялар,
  • дрожжалар,
  • замбуруғлар
  • Ферментлари,
  • иммобилланган литик
  • ферментлар
  • Фаглар,
  • бактериоцинлар, плазмидасимон
  • факторлар,
  • автолиз
  • оқсилларни ажратиб олиш босқичилари.
  • -Тузлар эритмалардан фойдаланиш.
  • -Тузларнинг спиртли эритмалардан фойдаланиш. чунки бу жараёнда металлопротеинлар ҳосил бўлади ва улар спиртта турли хил даражада эрийдилар.
  • Li+ > K+> Na+ - катионлар
  • P2O74->B4O72-> PO43-> CNS->HCO3-> J->Cl- - анионлар
  • -детергентлардан фойдаланиш. Детергентлар оқсилардаги оқсил-липид; оқсил-оқсил гидрофоб таъсирланишларни кескин бўшаштиради (сусайтиради) ва натижада биологик мембраналар деструкцияга учрайди, мембрана билан боғланган оқсил компонентлар ажралиб чиқади.
  • Оқсилларни хроматографик усуллар ажратиш ва тозалаш

Download 1,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish