3-мавзу: чизиљли дастурлашда иккиланмалик назарияси



Download 394,5 Kb.
bet3/3
Sana03.04.2022
Hajmi394,5 Kb.
#525867
1   2   3
Bog'liq
3-мавзу 47-60

A0

-2

1

5

0

0

A1

A2

A3

A4

A5

1

A4

0

4

1

1

-1

1

0

2

A5

0

-5

-1

5

-1

0

1

m+1

zj - cj

0

2

-1

-5

0

0

1-симплекс жадвалда Жордан-Гаусс тњлиљ йњљотиш усулидан бир марта фойдаланиб, 2-симплекс жадвални тузамиз ва кейинги итерацияда жавобни оламиз:


2-симплекс жадвал.

i

Базис

Базис коэфф.

A0

-2

1

5

0

0

A1

A2

A3

A4

A5

1

A1

-2

4

1

1

-1

1

0

2

A5

0

-1

0

6

- 2

1

1

m+1

zj - cj

-8

0

-3

-3

-2

0

1

A1

-2

9/2

1

-2

0

1/2

-1/2

2

A3

5

1/2

0

-3

1

-1/2

-1/2

m+1

zj - cj

-13/2

0

-12

0

-7/2

-3/2

Бошланђич масаланинг оптимал ечими бњлиб, .


Иккиланма масаланинг ечими

бњлади.
Мавзунинг таянч тушунчалари

Иккиланма ва бошланђич масалалар, m чеклаш шартлари сони, иккиланма масала њзгарувчилари сони, њзгарувчилар сони, иккиланма масала n чеклаш шартлар сони, i та чеклаш “” књринишда, књринишда бирор белги билан чегараланмаган, j та “=” књринишдаги белгили шарт, бошланђич масалада “=” шарт, иккиланма масалада, бошланђич масала озод ќадлари, иккиланма масала чизиљли функцияси ( ) коэффициентлари, бошланђич ва иккиланма масалалар матрица књринишда ёзилиши, њзаро иккиланма масалалар њзгарувчиларининг иљтисодий талљини, њзаро иккиланмалик теоремаси, иккиланма симплекс усул.




Такрорлаш учун саволлар

1. Иккиланма масала деб љандай масалага айтилади?


2. Љандай масалага бошланђич дейилади?
3. Иккиланма масалани тузиш љоидаларини ифодаланг.
4. Бошланђич масалада i та чеклаш “” књринишда бњлса иккиланма масалада унга нима мос келади?
5. Бошланђич масала чеклаш шартларидаги озод ќадларга иккиланма масалада нима мос келади?
6. Иккиланма масала маљсадли функцияси номаълумлари коэффициент-ларига бошланђич масалада нима мос љњйилади?
7. Бошланђич масала чеклаш шартлари сонига иккиланма масалада нима мос келади?
8. Бошланђич масала њзгарувчилари сони, иккиланма масалада нимани ифодалайди?
9. Бошланђич масала максимумга љњйилган бњлса, иккиланма масала љандай љњйилади?
10. i та “=” шартга иккиланма масалада нима тњђри келади?
11. Иккиланма масаладаги “=” шартга бошланђич масалада љандай шарт мос келади?
12. Бошланђич масала чеклаш шартлари матрицаси нима?
13. Иккиланма ва бошланђич масалаларни матрица књринишда ёзинг.
14. Љандай масалаларга симметрик дейилади?
15. Симметрик бњлмаган масалалар нима?
16. Њзаро иккиланма масалалар њзгарувчиларининг иљтисодий маъноси љандай бњлади?
17. Њзаро иккиланмалик теоремаси нима?
18. Иккиланма симплекс усул деб нимага айтилади?
19. Иккиланма симплекс усул алгоритми нима?
20. Бошланђич масала базисига киритиладиган вектор љандай танланади?
21. Бошланђич ва иккиланма масалалар љандай ќолда ечимга эга бњлмайди?
22. Бошланђич масала базисидан чиљариладиган векторни љандай танлаймиз?
23. Иккиланма ва бошланђич масалалар ечими охирги (оптимал) жадвалдан љандай аниљланади?


Мустаљил иш учун топшириљлар

1. чизиљли функциянинг



чеклаш шартларини љаноатлантирувчи минимум љийматини топинг.
2. Иккиланма симплекс усулдан фойдаланиб ушбу масалаларни ечинг:
1) чизиљли функциянинг

чеклаш шартларини љаноатлантирувчи максимум љийматини топинг.
3. чизиљли функциянинг

чеклаш шартларини љаноатлантирувчи минимум љийматини топинг.
4. 2-мавзудаги (10-19) бошланђич масалаларга мос иккиланма масалаларни тузинг ва уларнинг иљтисодий тасвирини њзгарувчилар ва чеклашларнинг маъносини тушунтиринг ќамда ечимни бошланђич масала ечимидан фойдаланиб топинг.


Адабиётлар


  1. Сафаева Љ., Бекназарова Н. Операцияларни текширишнинг математик усуллари. 1-љисм. – Тошкент, Њљитувчи, 1984.

  2. Карасев А.И., Аксютина З.М., Савельева Т.И. Курс высшей математики для экономических вузов. Часть II. – М.: Высшая школа, 1982, 320 с.

  3. Кузнецов Ю.Н. и др. Математическое программирование. – М.: Высшая школа, 1980, 300 с.

  4. Малик Г.С. Основы экономико-математические методы в планировании. – М.: Высшая школа, 1988, 279 с.

  5. Карманов В.Г. Математическое программирование. Учебное пособие, Изд-во: ФИЗМАТЛИТ, 2001 г., 264 стр.

  6. Костевич Л.С. Математическое программирование. Изд-во: Новое знание, 2003 г., 214 с.

  7. Коробов П.Н. Математическое программирование и моделирование экономических процессов, Изд-во: ДНК, Серия: Классическое образование, 2003 г., 376 стр.



Download 394,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish