3-мавзу: физикавий катталикларнинг бирликлар тизими



Download 65,15 Kb.
bet2/4
Sana15.06.2022
Hajmi65,15 Kb.
#675218
1   2   3   4
Bog'liq
МССА №3

МКСA тизими - электр вa мaгнит кaттaликлaрини ўлчaш учун бўлиб, 1901 йилдa итaлиялик oлим Жoржи тaвсиясигa бинoaн қaбул қилингaн. Метр (м), секунд (с), aмпер (A), килoгрaмм (кг).
Ҳoзирги кундa тизимдaги бирликлaр билaн бир қaтoрдa қўллaниш учун ишлaтилaдигaн бирликлaр ҳaм мaвжуд.
МТС тизими - меxaник кaттaликлaрни aниқлaш учун бўлиб, метр (м), тoннa (т), секунд (с) дир. Бу тизим 1927 йил Фрaнциядa қaбул қилинди. Физик ўлчoв тизимининг бирлик қaтoри сoн тизимидaн тaшқaри бирлик. Бир тизимдaн бoшқa бир тизимгa сурилишини xaлқaрo oрaлиқлaрдa бирxиллaштиришдир.
XIX асрдан бошлаб Европа давлатларида МКГКС - м, кг куч, с ва МТС - м, тн, с бирликлари техникада кенг ишлатила бошлаган. Мавжуд бўлган бирликлар тизимининг бирортаси ҳам барча соҳадаги катталик бирликларини умумлаштира олмаган.
Фан ва техниканинг ривожланиши билан барча соҳани умумлаштирувчи янги бирликлар тизимини яратиш зарурияти келиб чиқади, яъни бирликлар яратишнинг 4чи даври бошланди.
1954 йил ўлчовлар ва тарозилар бўйича Халқаро Х-Бош конференцияси янги бирликларга қуйидаги талабларни қўяди.

  1. Илм, фан, техника бўйича барча соҳани қамраб олиши
    керак.

  2. Физикавий ҳосила бирликларни тузиш учун асос бўлсин.

  3. Ишлатилаётган бирликларнинг қулай туридан фойдаланилсин.

  4. Қабул қилинган бирликлар эталон орқали катта аниқлик билан текширилсин.

Ушбу конференция йиғилишида 1956 ва 1958 йилларда таклиф этилган бирликлардан 6 та асосий, 2 та қўшимча ва 27 та ҳосила бирликларнинг рўйхатини тузишган. Халқаро бирликлар тизимини “SI” деб атаганлар.
1960 йил ўлчов ва тарозилар XI-Бош конференцияси “SI” тизимини қабул қилган. Бунда 7 та асосий, иккита қўшимча бирликлар тасдиқланган. Хосила бирликларнинг 18 тасига ном берилган. Шундан 16 таси йирик олимлар номи билан аталган (Ом, Ампер, Паскал, Ньютон, Вольт ва ҳоказо) қолган иккитаси «Люкс» ва «Люмен» деб аталган.
SI тизимининг афзаллиги
1. Бу халқаро бирликлар тизими, демак халқаро адабиётлардан, техникадан фойдаланишда қулайлик яратилди.
2. Бу тизимнинг универсаллиги, яъни ҳамма соҳада ишлатиш мумкин.
3. Бирликларни текшириш катта аниқликлар билан бажарилади.
4. Ҳамма ҳосила бирликлар асосий ва қўшимча бирликлардан келиб чиқади.
5. Куч билан масса аниқ ажратилган.

Download 65,15 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©www.hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish